Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Još jednom o „Srbijancu”

(Новица Коцић)

Poštujem pravo gospodina Miloša Bulatovića na drugačije mišljenje u vezi s pojmom „Srbijanac” („Politika”, 24. maj), ali ga ne uvažavam. Prosto mi to činjenice ne dopuštaju. A činjenice, davne i današnje, govore suprotno od tvrdnje pomenutog autora da su imenica „Srbijanac” i pridev „srbijanski” (oboje izvedeni od imena države) „duboko uvredljivi i ponižavajući”, kako završava svoj tekst. Verovatno ga ne mogu sâm razuveriti, pa ću pozvati u pomoć pametnije glave.

U Vukovom „Srpskom rječniku” (1852) nalazimo i „Srbijanac” i „srbijanski”. Zapisao ih je na tlu današnje Vojvodine. Reči su nastale u 19. veku, kad niko nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz „Srbijanac” da bi se napravila razlika. To nalazimo u objašnjenju Ivana Klajna. Klajn će još dodati da „nigde u Evropi, osim u Srbiji i Bosni, ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima „Srbijanac” i „Bosanac” poput „Francužanin”, „Italijanjanin” ili „Albanjanin”. To je odgovor na Bulatovićevo pitanje „zašto se, po istoj analogiji, ne govori o Albanijancima”. Hrvatski filolog Vatroslav Rožić (1857–1937) definiše Srbijanca kao čoveka iz Srbije. Egon Fekete upotrebu prideva „srbijanski” povezuje s teritorijalnim određenjem, tj. sa Srbijom.

Da „Srbijanac” i „srbijanski” ne bi trebalo „ne samo da mi šteti, nego me i vređa” (M. Bulatović), evo dovoljno razloga. Sima Milutinović Sarajlija (1791–1847) nazvao je svoj čuveni spev „Serbijanka”. U „Đačkom rastanku” Branko Radičević (1824–1853) kliče: „Srbijanče, ognju živi,/Ko se tebe još ne divi!”. Na istom mestu peva i „’Rvaćane, ne od lane,/Oduvek si ti bez mane”, ali „Hrvaćanin” nije opstao. Književnik Sreten Stojković (1854–1928) svoje delo krštava sa „Nova Srbijanka”. Da li pesnici vređaju žitelje Srbije ili to ime uznose?

Hajdemo u naše vreme. Često slušamo srpsku pesmu u kojoj devojka ponosno ističe: „Zar ne vidiš, brale,/Da sam Srbijanka?”. Ne verujem da je kum Srbijanke Turlajić, univerzitetskog profesora u penziji, hteo da tim imenom naruži svoje kumče. Ni kumovi fabrike „Srbijanka” u Valjevu sigurno nisu nameravali da naškode njenim proizvodima na tržištu. Najzad, kad sam, kao mlad, otišao da radim u školi u jednom bosanskom selu, na pitanje meštana koji je to novi nastavnik, moje kolege, tamošnji Srbi, odgovarali su: „Došao nam jedan Srbijanac”.

Nota bene, osim imenice „Srbin” i od nje izvedenog prideva „srpski”, postoji i „Srbijanac” i „srbijanski”, ne da nekome štete i nekoga vređaju, nego da bi se izbegla dvosmislenost i u izrazu jasno pokazalo šta se na šta odnosi.

Bojan Cvitan,
profesor istorije

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Velimir
Nisam pametan da dam svoje mišljenje ali se pitam kako bi se osećao autor da kojim slučajem kao Srbin živi u Albaniji i da ga zovu Albancem?
BiH propada, FBiH i RS istodobno, a ovi se svađaju jesu li Bosanci ili Srbi!? Pitao bih samo što je onda Federer? Švicarac, Nijemac ili nešto treće?
Стефан БЛ
Драги моји сународници, сад коначно схватите нас Србе из Републике Српске зашто се вријеђамо кад нас ставите у исти кош са муслиманима и Хрватима из БиХ и назовете Босанцима.Сви смо ми Срби, православне вјероисповјести, пишемо ћирилициом, причамо српским језиком и бићемо Срби на Марсу, у Америци, у Русији, у гробу и гдје год замислите. СССС
Rusi i dan-danas svoju državu vide kao multietničku, zbog čega dosledno prave razliku između prideva „ruski“ (russkiй) – koji se odnosi na etničke Ruse, i „rusijski“ (rossiйskiй) – koji se odnosi na sve građane Rusije, bez obzira na etničko poreklo. Zato kažu „ruski jezik“ (russkiй яzыk), ali: „rusijska zastava“ (rossiйskiй flag), „rusijska vlada“ (rossiйskoe pravitelьstvo), „rusijsko državljanostvo“ (rossiйskoe graždanstvo), „rusijski pasoš“ (rossiйskiй pasport)…
Земунац
Уопште није за поређење. У доба стварања руске царевине и када је Русија под своје скуте стављала друге народе, Срби су били растурени на оне у Србији под турском влашћу и на оне ван Србије и где год да су били власт је имала за циљ да их или асимилује или уништи, а они су се борили за голи опстанак.
Pikolo
E moj profesore

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.