Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још једном о „Србијанцу”

(Новица Коцић)

Поштујем право господина Милоша Булатовића на другачије мишљење у вези с појмом „Србијанац” („Политика”, 24. мај), али га не уважавам. Просто ми то чињенице не допуштају. А чињенице, давне и данашње, говоре супротно од тврдње поменутог аутора да су именица „Србијанац” и придев „србијански” (обоје изведени од имена државе) „дубоко увредљиви и понижавајући”, како завршава свој текст. Вероватно га не могу сâм разуверити, па ћу позвати у помоћ паметније главе.

У Вуковом „Српском рјечнику” (1852) налазимо и „Србијанац” и „србијански”. Записао их је на тлу данашње Војводине. Речи су настале у 19. веку, кад нико није порицао да су Црногорци Срби, па је створен израз „Србијанац” да би се направила разлика. То налазимо у објашњењу Ивана Клајна. Клајн ће још додати да „нигде у Европи, осим у Србији и Босни, не постоји национална ознака која би била пандан терминима „Србијанац” и „Босанац” попут „Францужанин”, „Италијањанин” или „Албањанин”. То је одговор на Булатовићево питање „зашто се, по истој аналогији, не говори о Албанијанцима”. Хрватски филолог Ватрослав Рожић (1857–1937) дефинише Србијанца као човека из Србије. Егон Фекете употребу придева „србијански” повезује с територијалним одређењем, тј. са Србијом.

Да „Србијанац” и „србијански” не би требало „не само да ми штети, него ме и вређа” (М. Булатовић), ево довољно разлога. Сима Милутиновић Сарајлија (1791–1847) назвао је свој чувени спев „Сербијанка”. У „Ђачком растанку” Бранко Радичевић (1824–1853) кличе: „Србијанче, огњу живи,/Ко се тебе још не диви!”. На истом месту пева и „’Рваћане, не од лане,/Одувек си ти без мане”, али „Хрваћанин” није опстао. Књижевник Сретен Стојковић (1854–1928) своје дело крштава са „Нова Србијанка”. Да ли песници вређају житеље Србије или то име узносе?

Хајдемо у наше време. Често слушамо српску песму у којој девојка поносно истиче: „Зар не видиш, брале,/Да сам Србијанка?”. Не верујем да је кум Србијанке Турлајић, универзитетског професора у пензији, хтео да тим именом наружи своје кумче. Ни кумови фабрике „Србијанка” у Ваљеву сигурно нису намеравали да нашкоде њеним производима на тржишту. Најзад, кад сам, као млад, отишао да радим у школи у једном босанском селу, на питање мештана који је то нови наставник, моје колеге, тамошњи Срби, одговарали су: „Дошао нам један Србијанац”.

Nota bene, осим именице „Србин” и од ње изведеног придева „српски”, постоји и „Србијанац” и „србијански”, не да некоме штете и некога вређају, него да би се избегла двосмисленост и у изразу јасно показало шта се на шта односи.

Бојан Цвитан,
професор историје

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Velimir
Nisam pametan da dam svoje mišljenje ali se pitam kako bi se osećao autor da kojim slučajem kao Srbin živi u Albaniji i da ga zovu Albancem?
BiH propada, FBiH i RS istodobno, a ovi se svađaju jesu li Bosanci ili Srbi!? Pitao bih samo što je onda Federer? Švicarac, Nijemac ili nešto treće?
Стефан БЛ
Драги моји сународници, сад коначно схватите нас Србе из Републике Српске зашто се вријеђамо кад нас ставите у исти кош са муслиманима и Хрватима из БиХ и назовете Босанцима.Сви смо ми Срби, православне вјероисповјести, пишемо ћирилициом, причамо српским језиком и бићемо Срби на Марсу, у Америци, у Русији, у гробу и гдје год замислите. СССС
Rusi i dan-danas svoju državu vide kao multietničku, zbog čega dosledno prave razliku između prideva „ruski“ (russkiй) – koji se odnosi na etničke Ruse, i „rusijski“ (rossiйskiй) – koji se odnosi na sve građane Rusije, bez obzira na etničko poreklo. Zato kažu „ruski jezik“ (russkiй яzыk), ali: „rusijska zastava“ (rossiйskiй flag), „rusijska vlada“ (rossiйskoe pravitelьstvo), „rusijsko državljanostvo“ (rossiйskoe graždanstvo), „rusijski pasoš“ (rossiйskiй pasport)…
Земунац
Уопште није за поређење. У доба стварања руске царевине и када је Русија под своје скуте стављала друге народе, Срби су били растурени на оне у Србији под турском влашћу и на оне ван Србије и где год да су били власт је имала за циљ да их или асимилује или уништи, а они су се борили за голи опстанак.
Pikolo
E moj profesore

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.