Čemu umetnost služi danas

Novi Sad ‒ Ovogodišnje, aktuelno 67. Sterijino pozorje još jedan je doprinos evropskom licu Novog Sada, aktuelne prestonice kulture. Otuda i ne čudi što su se organizatori pobrinuli da sadržaja bude u izobilju, i pored toga što ga prati slogan „Vreme teskobe”. Ono u čemu su gosti, učesnici i publika saglasni i zbog čega su neprijatno iznenađeni, jeste što su ovog proleća izostala tradicionalna druženja na popularnoj terasi pozorišnog kluba „Trema”, koji je „zaključan” neposredno pre otključavanja 67. Pozorja, što je, reklo bi se, iznova podgrejalo tezu da je osećaj teskobe večni čovekov pratilac. Tako su izostala druženja i s glumicom Mirom Banjac, s kojom je publika u ovom prostoru delila utiske sa ovog najvećeg pozorišnog skupa domaćeg dramskog teksta kod nas.

 Prvi festivalski dani, kada je pozorišni iskorak u pitanju, protekli su pored ostalog u znaku kompleksne predstave „Ja sam ona koja nisam”, prema provokativnom tekstu Mate Matišića, u režiji Paola Mađelija i produkciji Zagrebačkog kazališta mladih, koja je izvedena u programu „Krugovi”. U svoju novu predstavu iskusni Mađeli upakovao je parodiju o nama, našem lažnom moralu, spajajući elemente spektakla, melodrame, satire, komedije, tragedije… I pored toga što je predstava zagazila duboko u noćne sate (traje 180 minuta), odmereni akademik Miodrag Tabački, posle Mađelijeve predstave kratko je primetio: „Ovo je dokaz da i u starijim godinama umetnik može da pokaže nešto novo.”

Pored projekata: „Mileva” i „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” koji su nastali u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Pozorje i drugim svojim kreacijama nastoji da doprinese promociji Novog Sada kao važne kulturne destinacije. Ove godine navršava se 250 godina od rođenja i 175 godina od smrti rodonačelnika našeg pozorišta Joakima Vujića.

Tim povodom Pozorje priprema izdanje Vujićevih sabranih drama. Kao što je to bio slučaj i sa Sterijom, odnosno izdanjem njegovih sabranih drama u dva toma, ovo će biti prvi put da se drame Joakima Vujića pojave u ovakvom formatu.

Veliko interesovanje vladalo je kod studenata za predavanje Slobodana Unkovskog „Čemu umetnost služi danas”. Iskusni reditelj koji je i član ovogodišnjeg zvaničnog žirija predavao je sumnjajući, postavljajući pitanja, tragajući za odgovorima. Šta je umetnost, kako treba čitati dramski tekst? Koja je uloga publike i šta joj je potrebno danas? Kakav je glumac koji je pronašao sebe… Razmišljao je o slikama koje ga opsedaju, koje slaže na sceni. Svoj metod režije nazvao je „strategijom meduze”... Priznao je pred studentima da život likova u predstavi proživljava mnogo pre nego što dođe na probu, i da u sopstvenoj glavi ima svoju „premijeru pre premijere...”

– O sebi nikad ne razmišljam kao o umetniku već se više vidim kao istraživač stanja svesti. Moj organizam je u frenetičnoj potrazi za fabulom, da bi izrazio neizgovorene priče, da ih spakuje u neki tip strukture, da ih oblikuje u formu… Veliko je pitanje ne samo čemu umetnost služi danas već kome. Umetnost u formama koje su nam poznate stolećima, kao da odumire. Život se odvojio od nje, ili je ona zaostala za životom, pa se čini skoro nepotrebnom... Pojeli su je brzi događaji, brze vesti, kvazirealnost selektovanog života – primetio je Unkovski i dodao:

– Umetnost najverovatnije nije dopuna, niti imitacija života. Ona se danas sudara sa mnogo pravila, uslova, s imperativima tržišta i politike. Ošamućena je mnoštvom tehnoloških inovacija i ostarela pre vremena, mada već ima više hiljada godina. Umetnost nažalost kako gubi na značaju tako umire i čini se da je sada u kritičnoj fazi. Politika voli da flertuje sa njom, jer još davno je zaključila da je umetnost slaba i nemoćna. I nesposobna, jer da je sposobna, bila bi u politici.

Izložba plakata, jedan od najstarijih pratećih programa Sterijinog pozorja, traje već pola veka I ona je naišla na lep odjek posetilaca.

– Sterijino pozorje upravo ovom izložbom nastavlja tradiciju negovanja štampanog pozorišnog plakata. Plakat je zapravo prva informacija o predstavi i organski je deo pozorišne umetnosti, istovremeno je i umetnost sama za sebe – primetio je dr Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja..

Posle dve godine pauze zbog pandemije virusa korona, ponovo je zaživelo i Pozorja mladih: smotra studenata glume, pozorišne i radio režije, dramaturgije, ali i studenata drugih oblasti scenskih umetnosti domaćih i akademija iz zemalja u regionu.

Među kuriozitete, valja podsetiti da je učešće subotičkog Narodnog pozorišta na ovogodišnjem festivalu tek treće pojavljivanje Koste Trifkovića na Sterijinom pozorju. I to samo sa „Izbiračicom” koja je prvi put prikazana 1961. u izvođenju SNP-a u korežiji Bore Hanauske i Dimitrija Đurkovića. Drugi put je „Izbiračica” izvedena van konkurancije 1993. godine u produkciji Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Radoslava Zlatana Dorića.

Otvorena je 67. put i izložba dečjih radova „Scena, maska, kostim, lutka”, upriličeni su brojni okrugli stolovi, tribine, skupovi pozorišnih stvaralaca...