Repertoarski iskoraci nacionalnog teatra

Repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu oduvek je bio kompleksan, budući da objedinjuje dramske, baletske i operske predstave. Samo što je premijerno izveo zahtevnu predstavu „Rat i mir” prema remek-delu u kojem L. N. Tolstoj donosi sliku ruskog društva u doba Napoleona, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića, ansambl nacionalnog teatra grupisao je snage na nove projekte. Kojim repertoarskim iskoracima teži, za „Politiku” govori Svetislav Goncić, v. d. upravnika ove kuće kulture.

– Naš osnivač, Knez Mihajlo, osnivajući ovu instituciju imao je u vidu očuvanje naših tradicionalnih vrednosti, ali i prisustvo i značaj razvoja tadašnjeg savremenog stvaralaštva, kakav je bio autor Branislav Nušić, koji je u međuvremenu postao naš klasik. I to je naše Narodno pozorište u Beogradu i danas. Čuvar temelja, ali i kreator nove tradicije. Naš izazov je da tradiciju pretvorimo i u nešto novo, moderno što će se obraćati mladoj, današnjoj publici. Jedna od ključnih stvari strategije našeg nacionalnog teatra jeste da prati duh vremena i promene koje nam se dešavaju. Zato se mi, kroz naše predstave, bavimo temama i fenomenima, pre svega, iz ženskog ugla. Ovogodišnju sezonu počeli smo premijerom Ibzenove „Nore” u režiji Tanje Mandić Rigonat. Imali smo uspešnu premijeru komada mladog dramskog pisca Đorđa Kosića „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” u režiji Juga Đorđevića. Bavimo se, sasvim je sigurno, i klasičnim delima. To je nesumnjivo naš zadatak, ali smo vrlo spremni da ispratimo i ono što jeste naše moderno domaće pismo – kaže Goncić i dodaje:

– Posle velike premijere dela „Godine vrana” Siniše Kovačevića, počeli smo rad na predstavi „Deca”, po nagrađenom romanu Milene Marković. U pitanju je hrabro, izuzetno delo, moćna poema o ženskosti i nedovršenom odrastanju. Predstavu „Deca”, koja je osmišljena kao kamerna opera, postaviće kao svoje autorsko delo Irena Popović, koja je i kompozitor muzike. Sezonu ansambla Drame završavamo premijerom komada „Gospođa Ajnštajn” Snežane Gnjidić, u režiji naše gošće iz Amerike rediteljke Karin Rozniček.

Već sa prvim danima jeseni reditelj Jagoš Marković započeće rad na svojoj novoj predstavi. Ovoga puta režiraće Šekspirovog „Magbeta”. Planirano je da premijera ove predstave bude na dan pozorišta, tačnije u drugoj polovini novembra. Opera je ove sezone otvorila svoja vrata našim najvećim operskim umetnicima koji grade uspešne svetske karijere, kao i mladim, novim zvezdama. Poseban akcenat tokom narednog perioda nacionalni teatar posvetiće ansamblu Baleta, budući da tokom 2023. godine obeležava okruglu godišnjicu: 100 godina Baleta.

– Kako i dolikuje velikom ansamblu, na repertoaru će se naći novo baletsko delo iz gvozdenog repertoara jer je to lična karta jednog ovakvog teatra. U planu je da nastavimo sa repertoarskom politikom i postavimo „Majstora i Margaritu” Mihajla Bulgakova, „Očeve i oce” Slobodana Selenića – kaže Goncić.

Narodno pozorište u Beogradu, kako tradicija nalaže, u narednom periodu ugostiće i brojne umetnike, ali i svoju scenski poetiku pokazati publici izvan matične scene, veli Goncić uz napomenu:

– Naša strategija podrazumeva negovanje starih i pronalaženje novih partnera kroz povezivanje sa drugim regionalnim i nacionalnim institucijama. Povezivanje sa svetom. Nedavno sam sa direktorom Opere bio u Temišvaru, planiramo nova gostovanja i razmene predstava. U poseti su nam bili predstavnici nacionalnih kuća iz Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije. Veoma značajno je bilo gostovanje našeg baleta „Ko to tamo peva” u Sarajevu i Banjaluci. Uskoro nas čeka nastup sa istom predstavom u HNK u Zagrebu.

Krajem juna nacionalni teatar izaći će pred Upravni odbor sa predlogom novog plana rada, kaže Goncić, glumac u fotelji upravnika koji o sponi glume i politike dodaje sledeće:

– I u našoj profesiji postoje i postojali su glumci koji su politički jako aktivni. Što se tiče Narodnog pozorišta u Beogradu, i teatra kao, pre svega, umetnosti tolerancije i zajedništva, mislim da je dobro da svako ima pravo na svoje političke i ideološke stavove. Smatram da scena nacionalnog teatra ne treba da bude taoc ničijeg ideološkog marketinga. Ako hoćemo da budemo i da gradimo kvalitetno društvo, onda moramo da uvažimo različite stavove.