Dvojaki standardi nisu prihvatljivi

Njegova ekselencija Tomas Šib, ambasador SR Nemačke koji uskoro odlazi iz Srbije na novu dužnost, dao je za nedeljnu „Politiku” intervju koji je izazvao interesovanje čitalaca. Jedan njegov odgovor zaslužuje da mu se posveti posebna pažnja.

Na pitanje u čemu je razlika između zaštite teritorijalnog integriteta Ukrajine i Srbije, gospodin ambasador je bez dvoumljenja i bilo kakve ograde ustvrdio da Donbas i Kosovo nikako ne mogu da se porede.

Gospodin Šib je bez uvijanja rekao i da su Albanci s Kosova i Metohije ugnjetavani i isključeni iz javnog života Jugoslavije. Međunarodna zajednica je vodila duge pregovore koji nisu urodili plodom. Time su iscrpljena sva diplomatska sredstva za mirno rešavanje konflikta i sprečavanje humanitarne katastrofe, pa se NATO odlučio za vojnu agresiju na Jugoslaviju kako bi navodno sprečio humanitarnu katastrofu.

Ako se govori ovako kao što to čini gospodin ambasador, onda se može izvući zaključak da je samo Srbija kriva što je napalo 19 članica NATO-a.

Da li je tako kako želi da nas uveri gospodin Šib?

Naravno da nije. „Zaboravio” je gospodin Šib da kaže mnogo šta. Između ostalog, da su Albanci još 1981. godine počeli s masovnim protestima. Iako su imali visok stepen autonomije u okviru SR Srbije i Jugoslavije, koja im je garantovala sva politička i građanska prava, oni se nisu time zadovoljavali. Njihov krajnji cilj bila je republika u tadašnjoj Jugoslaviji, da bi onda kao konstitutivni narod otišli i korak dalje i otcepili se od Srbije i Jugoslavije i pripojili svojoj matici Albaniji. Za ostvarivanje tog radikalnog cilja skoro pune dve decenije upotrebljavali su ekstremne metode, iako međunarodno pravo ne predviđa da nacionalne manjine imaju pravo na stvaranje svoje države u okviru postojeće.

Sve je to verovatno dobro poznato gospodinu Šibu, koji pokušava da brani nešto što se ne može nikako braniti. Poznato je sve to bilo i međunarodnoj zajednici, koja je stajala iza ovog separatizma Albanaca s KiM.

Podržavajući takav separatizam SAD i EU ohrabrivale su separatističke pokrete i drugde u svetu i dodatno ugrozile stabilnost Balkana. Ubrzo su usledili međunacionalni problemi u Makedoniji. Došlo je do separatističkog pokreta u Kataloniji, koji je brutalno ugušen, a vođa Karles Puđdemon i njegovi saradnici dobili su višegodišnje kazne zatvora.

Pomažući albanskim pobunjenicima na Kosmetu, SAD i vodeće zemlje EU, među kojima Nemačka ima najvažniju ulogu, postale su saučesnici u etničkom čišćenju manjina. Sve to nimalo ne smeta gospodinu Šibu da izlazi s ovakvim stavovima u javnost. Njegov prethodnik gospodin Cobel pre desetak godina javno nam je pretio da, ukoliko ne priznamo Kosovo, lako možemo ostati bez Vojvodine i Sandžaka.

Dakle, to je dosledna „principijelna politika” Nemačke koju gospodin Šib olako promoviše u Srbiji.

Ništa gospodinu ambasadoru ne smeta da kaže kako Donbas i Kosovo ne mogu nikako da se uporede. Treba podsetiti javnost da je 2014. u Ukrajini došlo do smene legalno izabranog predsednika republike Viktora Janukoviča, koji je želeo dobre odnose s Ruskom Federacijom. Verujem da gospodinu Šibu nije nepoznato da je od tada do danas u Donbasu i Lugansku ubijeno oko 120 dece i oko 14.000 Rusa. Sigurno mu je poznato i da se nisu poštovane ni odredbe Minskih sporazuma da Rusi koji žive u Ukrajini neće biti diskriminisani.

Uprkos svim tim činjenicama, poznatim svakom iole upućenom posmatraču, to nimalo ne smeta gospodinu ambasadoru da nas uverava kako Nemačka i ostale članice EU, kao i SAD, vode principijelnu politiku, i da bi trebalo da i mi i Rusi prihvatimo takve dvojake standarde vodećih zapadnih zemalja.

Radoslav Medić,
novinar, Odžaci