Otvorimo granice „Otvorenom Balkanu”

Specijalno za „Politiku”

Ohrid – Nedavno je u Ohridu održan samit „Otvorenog Balkana”, kome je u ulozi posmatrača prisustvovao Zoran Tegeltija, predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine. O utiscima koje je poneo sa Ohrida, stavovima prema regionalnoj inicijativi „Otvoreni Balkan”, razlozima zbog kojih BiH nije dosad postala članica ovog saveza i nadama da će se Bosna i Hercegovina uskoro pridružiti ovoj perspektivnoj inicijativi Zoran Tegeltija govori specijalno za „Politiku”.

Strateški ciljevi zemalja u okruženju koncentrisani su, pre svega, na pripajanje evropskoj porodici, ali se u međuvremenu izrodila inicijativa „Otvoreni Balkan”, koja je povezala Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, a čijem ste samitu prisustvovali u Ohridu. Šta za vas i vašu državu znači inicijativa „Otvoreni Balkan”, s obzirom na današnju situaciju u svetu?

Bilo je ugodno biti u društvu predsednika Vlade RSM, koji je bio domaćin ovog skupa, naravno, i predsednika Aleksandra Vučića, kao i premijera Rame, koji su kreirali projekat „Otvoreni Balkan”. Zahvalan sam im na prilici da budem prisutan na samitu u svojstvu posmatrača, da čujem sve dobre ideje i inicijative koje dolaze s pozicije „Otvorenog Balkana”, naravno, uz moje očekivanje i moju iskrenu nadu da sam ja poslednji iz BiH koji samitu „Otvorenog Balkana” prisustvuje u svojstvu posmatrača.

„Otvoreni Balkan” je odličan projekat. To je inicijativa koja pruža mogućnost da sami odlučujemo šta želimo, u kojoj niko nikome ne nameće rešenja. Pokazalo se da „Otvoreni Balkan” može da ponudi i više nego što se mislilo, posebno ako se osvrnemo na izazove i probleme u kojima se sada nalazimo i koji su pred nama, a koji su delimično izazvani i krizom u Ukrajini, ali i nekim drugim dešavanjima u svetu. Predsednik Vučić predložio je da zajednički formiramo jedan tim koji će se baviti problemima i koji će nuditi zajednička rešenja za sve zemlje zapadnog Balkana i da pokušamo zajednički da delujemo. Predlog da zajednički analiziramo naše resurse energenata, hrane i da jedni drugima pomognemo u tom projektu znak je da „Otvoreni Balkan” nudi rešenja.

Balkan je kroz istoriju bio mesto sučeljavanja raznih kultura, ali i interesa, koji su neretko proizvodili žestoke sukobe (od Velikog rata do raspada SFRJ). Da li „Otvoreni Balkan” može da postane most mira i ljubavi između Istoka i Zapada?

Ova inicijativa treba da unapredi, pre svega, ekonomsku saradnju između naših zemalja. Kada koristi od toga budu videli i građani i poslovna zajednica, onda „Otvoreni Balkan” može da postane sve što mi želimo u ovom trenutku. Dugo smo svi tražili rešenja izvan zapadnog Balkana, uzdali se da ćemo ih naći u EU. „Otvoreni Balkan” nam omogućava da kroz dogovor odredimo prioritete i šta je to što je važno za naše građane, našu poslovnu zajednicu. Kada se izgradi poverenje između poslovne zajednice i među građanima, ne bi trebalo da se ikada više na zapadnom Balkanu dogode situacije kojima smo svedočili devedesetih godina. Smatram da ćemo se, kada ova inicijativa u celosti zaživi, mnogo lakše kretati ka evrointegracijama, koje su, na kraju, ključni spoljnotrgovinski interes svih zemalja „Otvorenog Balkana”.

U svojim obraćanjima ste jasno iskazivali stav da ste veliki zagovornik ove inicijative. Zašto onda BiH nije potpisnik?

Uvek sam podržavao ekonomske integracije, sve ono što može da otvori dodatna tržišta privredi BiH, što će pojednostaviti spoljnotrgovinsku razmenu između naših zemalja. Zagovornik sam zajedničkog nastupa na trećem tržištu i iz tih razloga sam od samog početka o ovoj inicijativi razgovarao s poslovnom zajednicom i građanima i moram reći da postoji velika podrška. Većina u BiH apsolutno podržava „Otvoreni Balkan” i nadam se da će BiH u veoma kratkom roku postati deo te inicijative.

No, kod određenih političkih krugova u BiH postoji otpor prema „Otvorenom Balkanu”, i to zbog nerazumevanja celog procesa. Ja ću nastaviti razgovore i s poslovnom zajednicom i s političkim elitama u BiH i pokušaću da objasnim koliko je važno da BiH bude deo „Otvorenog Balkana”. Ako ostanemo na periferiji, ako ne budemo deo inicijative, doći ćemo u situaciju da stojimo po strani i gledamo kako drugi uživaju u pogodnostima koje donosi. Ja ne želim da budem svedok i gledam kako roba i kamioni iz BiH stoje na granicama, dok oni koji pripadaju zemljama „Otvorenog Balkana” nesmetano prolaze. Smatram da niko u BiH nema pravo da naše građane i našu poslovnu zajednicu dovodi u tu situaciju.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik takođe podržava „Otvoreni Balkan”. Nedavno je na dnevni red sednice Predsedništva stavio ovo pitanje, ali nije došlo do realizacije. Zašto?

Pre više od godinu dana, pripremajući se za samit u Sofiji, dobio sam informaciju da je Predsedništvo BiH faktički prihvatilo inicijativu „Otvoreni Balkan”, da bih, zatim, bio informisan da je inicijativa formalno odbijena. Još od tada pokušavam da objasnim članovima Predsedništva BiH koliko je važno za naše građane da se pridružimo ovoj inicijativi. Zbog toga sam pre samita u Ohridu ponovo pisao članovima Predsedništva BiH i molio ih da na dnevni red stave ovu tačku i odobre BiH pristupanje „Otvorenom Balkanu”. Nažalost, ovo pitanje još nije razmatrano. Naime, srpski član Predsedništva BiH g. Dodik zatražio je da se ta tačka uvrsti u dnevni red sednice Predsedništva. Međutim, druga dva člana Predsedništva BiH, g. Komšić i g. Džaferović, nisu uopšte želela da razgovaraju o inicijativi. Iako nemaju nikakvih argumenata zbog čega inicijativa nije dobra za BiH i zašto neće da je prihvate, zašto ne žele uopšte da je razmatraju.

Ja ću još jednom pokušati da članovima Predsedništva BiH iznesem razloge zbog kojih BiH treba da bude deo „Otvorenog Balkana”. Nadam se da ću naići na razumevanje jer poruke da treba da budemo deo „Otvorenog Balkana” koje dolaze iz poslovne zajednice mnogo su glasnije i jasnije od nemuštih izgovora političara koji su suprotnog stava.

EU je stopirala evropske integracije balkanskih zemalja jer „ugrožavaju mir i stabilnost”. S druge strane, liderske zemlje (osnivači EU) involvirane su u sukob s Rusijom na tlu Ukrajine. Ako su balkanske zemlje pretnje miru i bezbednosti, a u Ukrajini je rat, kakvi su to standardi Evrope i kakve još zahteve treba ispuniti da bi Bosna i Hercegovina postala deo EU? Kako uskladiti Dejtonski sporazum sa zahtevima EU, a pritom rešiti i unutrašnju krizu?

Sve zemlje zapadnog Balkana su kao svoj spoljnopolitički cilj postavile pristupanje EU i nalaze se u različitim fazama tog procesa. Pre nekoliko godina Evropska komisija donela je odluku da zaustavi proces proširenja EU kako bi se, kako su u tom trenutku rekli, sprovele neke unutrašnje reforme. Danas je ponovo pod upitnikom dodeljivanje statusa kandidata zemljama zapadnog Balkana zbog događaja u Ukrajini. Mi se više od deset godina borimo s tim procesom pridruživanja. Nastavićemo da sprovodimo reforme, a da li će Evropa biti spremna i kada će biti spremna da prihvati zemlje zapadnog Balkana u EU – ostaje da vidimo. Ipak, ne možemo da stojimo u mestu dok se oni ne odluče. Moramo između sebe da sarađujemo, moramo biti spremni i međusobno razvijati unutrašnje kapacitete.

Kada je reč o Dejtonskom sporazumu i EU integracijama – oni nisu suprotstavljeni. BiH sa sadašnjim ustavnim uređenjem apsolutno može biti članica EU. Ima sličnih zemalja članica EU koje imaju decentralizovani sistem vlasti, kao što ima BiH i koje su, kao takve, od početka članice EU. Naravno, nekima je u BiH to izgovor kojim bi želeli da kroz proces evropskih integracija promene ustavno uređenje zemlje, kako bi se napravila unitarizacija BiH. Evropske integracije nam jesu cilj, ali nisu način da se menja Ustav BiH na neustavan način. Naši unutrašnji odnosi imaju mnogo otvorenih pitanja, ali ta rešenja se ne mogu nametati sa strane. Odgovori na unutrašnja otvorena pitanja moraju se postići dijalogom i konsenzusom, kao osnovnim načinom funkcionisanja u državi koju čine tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Ko želi da zaobiđe ili zanemari to osnovno opredeljenje ruši Ustav BiH.

Koja bi bila vaša poruka iz Ohrida za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije?

Moja osnovna poruka za građane ove tri zemlje jeste da budu strpljivi i da će vrlo brzo imati prilike da se uvere u prednosti ove inicijative. Suština poruke je u rečima jednog građanina Severne Makedonije koji mi je, na obali jednog od najlepših jezera na svetu, Ohridu, rekao i tome se pridružujem: „Dajte, napravite taj ’Otvoreni Balkan’, otvorite granice da živimo kao ljudi.”