Отворимо границе „Отвореном Балкану”

Специјално за „Политику”

Охрид – Недавно је у Охриду одржан самит „Отвореног Балкана”, коме је у улози посматрача присуствовао Зоран Тегелтија, председник Савета министара Босне и Херцеговине. О утисцима које је понео са Охрида, ставовима према регионалној иницијативи „Отворени Балкан”, разлозима због којих БиХ није досад постала чланица овог савеза и надама да ће се Босна и Херцеговина ускоро придружити овој перспективној иницијативи Зоран Тегелтија говори специјално за „Политику”.

Стратешки циљеви земаља у окружењу концентрисани су, пре свега, на припајање европској породици, али се у међувремену изродила иницијатива „Отворени Балкан”, која је повезала Србију, Северну Македонију и Албанију, а чијем сте самиту присуствовали у Охриду. Шта за вас и вашу државу значи иницијатива „Отворени Балкан”, с обзиром на данашњу ситуацију у свету?

Било је угодно бити у друштву председника Владе РСМ, који је био домаћин овог скупа, наравно, и председника Александра Вучића, као и премијера Раме, који су креирали пројекат „Отворени Балкан”. Захвалан сам им на прилици да будем присутан на самиту у својству посматрача, да чујем све добре идеје и иницијативе које долазе с позиције „Отвореног Балкана”, наравно, уз моје очекивање и моју искрену наду да сам ја последњи из БиХ који самиту „Отвореног Балкана” присуствује у својству посматрача.

„Отворени Балкан” је одличан пројекат. То је иницијатива која пружа могућност да сами одлучујемо шта желимо, у којој нико никоме не намеће решења. Показало се да „Отворени Балкан” може да понуди и више него што се мислило, посебно ако се осврнемо на изазове и проблеме у којима се сада налазимо и који су пред нама, а који су делимично изазвани и кризом у Украјини, али и неким другим дешавањима у свету. Председник Вучић предложио је да заједнички формирамо један тим који ће се бавити проблемима и који ће нудити заједничка решења за све земље западног Балкана и да покушамо заједнички да делујемо. Предлог да заједнички анализирамо наше ресурсе енергената, хране и да једни другима помогнемо у том пројекту знак је да „Отворени Балкан” нуди решења.

Балкан је кроз историју био место сучељавања разних култура, али и интереса, који су неретко производили жестоке сукобе (од Великог рата до распада СФРЈ). Да ли „Отворени Балкан” може да постане мост мира и љубави између Истока и Запада?

Ова иницијатива треба да унапреди, пре свега, економску сарадњу између наших земаља. Када користи од тога буду видели и грађани и пословна заједница, онда „Отворени Балкан” може да постане све што ми желимо у овом тренутку. Дуго смо сви тражили решења изван западног Балкана, уздали се да ћемо их наћи у ЕУ. „Отворени Балкан” нам омогућава да кроз договор одредимо приоритете и шта је то што је важно за наше грађане, нашу пословну заједницу. Када се изгради поверење између пословне заједнице и међу грађанима, не би требало да се икада више на западном Балкану догоде ситуације којима смо сведочили деведесетих година. Сматрам да ћемо се, када ова иницијатива у целости заживи, много лакше кретати ка евроинтеграцијама, које су, на крају, кључни спољнотрговински интерес свих земаља „Отвореног Балкана”.

У својим обраћањима сте јасно исказивали став да сте велики заговорник ове иницијативе. Зашто онда БиХ није потписник?

Увек сам подржавао економске интеграције, све оно што може да отвори додатна тржишта привреди БиХ, што ће поједноставити спољнотрговинску размену између наших земаља. Заговорник сам заједничког наступа на трећем тржишту и из тих разлога сам од самог почетка о овој иницијативи разговарао с пословном заједницом и грађанима и морам рећи да постоји велика подршка. Већина у БиХ апсолутно подржава „Отворени Балкан” и надам се да ће БиХ у веома кратком року постати део те иницијативе.

Но, код одређених политичких кругова у БиХ постоји отпор према „Отвореном Балкану”, и то због неразумевања целог процеса. Ја ћу наставити разговоре и с пословном заједницом и с политичким елитама у БиХ и покушаћу да објасним колико је важно да БиХ буде део „Отвореног Балкана”. Ако останемо на периферији, ако не будемо део иницијативе, доћи ћемо у ситуацију да стојимо по страни и гледамо како други уживају у погодностима које доноси. Ја не желим да будем сведок и гледам како роба и камиони из БиХ стоје на границама, док они који припадају земљама „Отвореног Балкана” несметано пролазе. Сматрам да нико у БиХ нема право да наше грађане и нашу пословну заједницу доводи у ту ситуацију.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик такође подржава „Отворени Балкан”. Недавно је на дневни ред седнице Председништва ставио ово питање, али није дошло до реализације. Зашто?

Пре више од годину дана, припремајући се за самит у Софији, добио сам информацију да је Председништво БиХ фактички прихватило иницијативу „Отворени Балкан”, да бих, затим, био информисан да је иницијатива формално одбијена. Још од тада покушавам да објасним члановима Председништва БиХ колико је важно за наше грађане да се придружимо овој иницијативи. Због тога сам пре самита у Охриду поново писао члановима Председништва БиХ и молио их да на дневни ред ставе ову тачку и одобре БиХ приступање „Отвореном Балкану”. Нажалост, ово питање још није разматрано. Наиме, српски члан Председништва БиХ г. Додик затражио је да се та тачка уврсти у дневни ред седнице Председништва. Међутим, друга два члана Председништва БиХ, г. Комшић и г. Џаферовић, нису уопште желела да разговарају о иницијативи. Иако немају никаквих аргумената због чега иницијатива није добра за БиХ и зашто неће да је прихвате, зашто не желе уопште да је разматрају.

Ја ћу још једном покушати да члановима Председништва БиХ изнесем разлоге због којих БиХ треба да буде део „Отвореног Балкана”. Надам се да ћу наићи на разумевање јер поруке да треба да будемо део „Отвореног Балкана” које долазе из пословне заједнице много су гласније и јасније од немуштих изговора политичара који су супротног става.

ЕУ је стопирала европске интеграције балканских земаља јер „угрожавају мир и стабилност”. С друге стране, лидерске земље (оснивачи ЕУ) инволвиране су у сукоб с Русијом на тлу Украјине. Ако су балканске земље претње миру и безбедности, а у Украјини је рат, какви су то стандарди Европе и какве још захтеве треба испунити да би Босна и Херцеговина постала део ЕУ? Како ускладити Дејтонски споразум са захтевима ЕУ, а притом решити и унутрашњу кризу?

Све земље западног Балкана су као свој спољнополитички циљ поставиле приступање ЕУ и налазе се у различитим фазама тог процеса. Пре неколико година Европска комисија донела је одлуку да заустави процес проширења ЕУ како би се, како су у том тренутку рекли, спровеле неке унутрашње реформе. Данас је поново под упитником додељивање статуса кандидата земљама западног Балкана због догађаја у Украјини. Ми се више од десет година боримо с тим процесом придруживања. Наставићемо да спроводимо реформе, а да ли ће Европа бити спремна и када ће бити спремна да прихвати земље западног Балкана у ЕУ – остаје да видимо. Ипак, не можемо да стојимо у месту док се они не одлуче. Морамо између себе да сарађујемо, морамо бити спремни и међусобно развијати унутрашње капацитете.

Када је реч о Дејтонском споразуму и ЕУ интеграцијама – они нису супротстављени. БиХ са садашњим уставним уређењем апсолутно може бити чланица ЕУ. Има сличних земаља чланица ЕУ које имају децентрализовани систем власти, као што има БиХ и које су, као такве, од почетка чланице ЕУ. Наравно, некима је у БиХ то изговор којим би желели да кроз процес европских интеграција промене уставно уређење земље, како би се направила унитаризација БиХ. Европске интеграције нам јесу циљ, али нису начин да се мења Устав БиХ на неуставан начин. Наши унутрашњи односи имају много отворених питања, али та решења се не могу наметати са стране. Одговори на унутрашња отворена питања морају се постићи дијалогом и консензусом, као основним начином функционисања у држави коју чине три конститутивна народа и два ентитета. Ко жели да заобиђе или занемари то основно опредељење руши Устав БиХ.

Која би била ваша порука из Охрида за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније?

Моја основна порука за грађане ове три земље јесте да буду стрпљиви и да ће врло брзо имати прилике да се увере у предности ове иницијативе. Суштина поруке је у речима једног грађанина Северне Македоније који ми је, на обали једног од најлепших језера на свету, Охриду, рекао и томе се придружујем: „Дајте, направите тај ’Отворени Балкан’, отворите границе да живимо као људи.”