Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Može li softver da zameni sudije i advokate

Veštačka inteligencija štedi vreme za istraživanje i analizu velikih količina dokumenata, ali ne može da savetuje klijente, brani okrivljene u sudnici i da napiše presudu
Вештачка интелигенција почиње да трансформише правну професију: судије полажу заклетву 2021. (Фото А. Васиљевић)

Čak 100.000 pravnih usluga biće automatizovano do 2036. godine, a veštačka inteligencija može da preuzme do 23 odsto svakodnevnih rutinskih zadataka advokata. S druge strane, sajber-napadi već su pogodili 22 odsto pravnih firmi u svetu.

Ove podatke iznela je Andrea Đurović, doktorantkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, govoreći o primeni veštačke inteligencije u pravnim profesijama na nedavno održanom regionalnom kongresu Udruženja pravnika Srbije u Budvi.

Većina sudija, tužilaca i advokata u Srbiji sporo se prilagođava tehnološkim inovacijama, ali mnoge kancelarije već koriste veštačku inteligenciju za bržu pretragu podataka, matematičke proračune, popunjavanje raznih obrazaca, pa i za predviđanje ishoda slučaja.

– Veštačka inteligencija pomaže u poslovima koji zahtevaju dosta vremena za istraživanje i analizu velikih količina dokumenata, ali ne može da savetuje klijente, brani okrivljene u sudnici i da napiše presudu. Budući da zavisi od ljudskih naredaba i unosa podataka, ona nije sposobna ni za određene vrste kritičkog mišljenja, jer je ograničena načinom na koji je konstruisana. Pored nesporno velikih prednosti, nove tehnologije mogu ugroziti pravo na zaštitu ličnih podataka, na privatnost, slobodu i druga prava – kaže Andrea Đurović.

Iako je tržište pravnih usluga jedno od najvećih na svetu, u njemu su „majkrosoft vord” i elektronska pošta i dalje dominantni digitalni alati kojima se pravni timovi služe za obavljanje svog posla. Ipak, veštačka inteligencija počinje da transformiše pravnu profesiju. Može biti primenjena za preglede i analize ugovora, pravna istraživanja, ubrzavanje dugotrajnih ručnih poslova i ujednačavanje prakse.

Kompjuterski sistemi koji mogu da unose i analiziraju predložene ugovore, za sada su dizajnirani da rade zajedno sa čovekom. Advokat će pregledati analizu koju je obavila veštačka inteligencija i doneti konačne odluke „svojom glavom”. Već postoji nekoliko softverskih kompanija koje su kreirale alate za sortiranje i preglede ugovora. Grade se i modeli mašinskog učenja za predviđanje ishoda nerešenih slučajeva, koja će omogućavati advokatima da znaju verovatnoću dobiti ili gubitka prilikom preuzimanja novog slučaja.

– Primenom veštačke inteligencije pravni stručnjaci mogu adekvatno napraviti svoje strategije, ubrzati pregovore, a i smanjiti broj slučajeva koji zaista treba da dođu do suđenja. U Torontu postoji startap koji navodi da može predvideti ishod slučaja sa čak 90 odsto tačnosti. Ovo je značajno jer neretko klijenti traže od svog pravnog savetnika da predvidi budućnost pitanjima kao što su: „Ako idemo na suđenje, kolika je verovatnoća da ću pobediti?” – navodi Andrea Đurović.

Uloga veštačke inteligencije značajna je kod slučajeva s velikom količinom materijala, jer osigurava do dokumenti s određenim ključnim rečima budu na vrhu. Kada mašine pronađu dokumenta koja su važna za određeni slučaj, onda algoritmi automatski počinju da traže i druge slične dokumente, što advokatima može pomoći da što bolje i temeljnije „izgrade slučaj”. Ako ih mašine odmene u rutinskom delu posla, imaće više vremena da obrate pažnju na važne detalje.

– Otkako je pandemija virusa korona ušla u naše živote, posebno tokom perioda izolacije, skoro sve organizacije su počele s radom na daljinu. Sudska praksa je postala potpuno digitalna, a veštačka inteligencija je pomogla pravnicima da pristupe dokumentima iz svojih domova i organizuju video-sastanke kako bi doneli odluke – kaže Đurovićeva.

Advokatske firme postale su produktivnije i efikasnije, jer su troškovi smanjeni, pa su mnoge kompanije investirale u softver za rad na daljinu, što je često bio jedini način da se posao obavi, zbog zahteva socijalnog distanciranja. Najviše je bilo ulaganja u alate za video-konferencije, elektronske potpise i softvere za upravljanje advokatskom praksom.

Ipak, veštačka inteligencija ima i drugu stranu medalje. Uočeno je da advokati nerado koriste bilo kakvu novu tehnologiju zbog mogućnosti ugrožavanja privatnosti svojih klijenata. Pored toga, pravnici najčešće nemaju vremena da proučavaju nove tehnologije i nauče kako da ih primenjuju.

Problem je i u tome što samo velike advokatske firme mogu da priušte veštačku inteligenciju, dok one manje nemaju novca za to, pa ne bi mogle da drže korak i najverovatnije bi ubrzo nestale.

Pored toga, ističe doktorantkinja, veštačkoj inteligenciji i dalje ne možemo potpuno verovati, jer čak i manja oštećenja mašine ili softvera mogu stvoriti veliki nered. Postavlja se i pitanje sajber-bezbednosti jer istraživanja govore da su sajber-napadi već pogodili 22 odsto pravnih firmi.

Ako tehnologija nastavi da se razvija trenutnom brzinom, automatizacija će brzo postati deo svakodnevne rutine pravnih eksperata, zaključuje naša sagovornica. Potrebno je mnogo rada da bi nove tehnologije bile uspešno primenjene, ali će i dalje biti neophodno ljudsko razmišljanje, posebno ako imamo u vidu da se zakoni često menjaju pa se moraju promeniti i algoritmi.

Kompjuterski razvod braka

Veštačka inteligencija može biti odlično rešenje za slučajeve razvoda. Jedan od pametnih programa ima cilj da „svaki razvod učini prijateljskim” pa nudi parovima da „definišu svoje optimalne ishode”. Mašina s veštačkom inteligencijom ih vodi kroz pet modula i sve bitne odluke koje treba doneti za njihove konkretne okolnosti, a pored toga dostupni su im i pravni stručnjaci, navodi Andrea Đurović.Srbija je spremna za veštačku inteligenciju

Srbija je prva država u regionu koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije za period 2020–2025. U junu 2021. godine potpisan je ugovor između Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije o korišćenju Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, koja se nalazi u Državnom data centru u Beogradu, sa ciljem obezbeđivanja naučnih istraživanja u oblasti veštačke inteligencije, unapređenja usluga i obezbeđivanja veštačke inteligencije kod nas, podsetila je Andrea Đurović.

Prema indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju „Oxford Insights” za 2019. godinu, Srbija je na 58. mestu od 194 zemlje, dok je na prvom mestu Singapur.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zeljko Bgd.
Bravo za mladu koleginicu i autora teksta. Ideja je vredna paznje i treba je dobro prouciti. Za pocetak uvesti potpuni uvid u sudske predmete, naravno ovlascenim licina i kao u EU /pr. RH/. Tamo advokat sa sifrom za pristup moze da vidi skenirane spise, skine spis druge strane i posalje svoj podnesak.
nikola andric
Laici iz oba domena nauka izrazavaju svoja laicka misljenja bez ikakvom pojma o predmetu rasprave. ''Srpska posla''.
alisa
probali ali jos uvek nece moci. a) primenljivo samo u slucaju da treba pregledati ogroman broj relativno slicnih dokumenta, sto moze postojati naprimer u osiguranju ali slabije u advokaturi b) potrebno odvojiti ogromno vreme za pocetno sortiranje dokumenata i ucenje robota c) potrebno da klijent prihvati da dobije izvestaj sa na primer 90% tacnosti rezultata.
Земунац
Проблем код нас је са одуговлачењем суђења због разних разлога. Не појави се адвокат, не појави се оптужени, не појави се сведок, не појави се тужилац, не појави се вештак и рочиште се одлаже за неколико месеци (не дана). Месец по месец и практично се одрже два рочишта у току једне године и то непотпуна. Изричу судије казне за неодазивање позиву, али то је реткост, а не чух да је икад суд наредио привођење због неодазивања на позив. Само мало реда што се тога тиче и не требају алгоритми.
angelina
Nema sanse...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.