Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NA LICU MESTA

Molijer u ritmu Guče

Predstava „Građanin plemić” u režiji Kristijana Eka i Valeri Lesor uvela je na velika vrata srpski folklor na scenu Komedi Franseza. Harmonikaš srpskog porekla Ivica Bogdanić jedan je od kompozitora ovog spektakla, vođa muzičkog ansambla na sceni čiji su svi članovi francuski muzičari
Кристијан Еко на сцени са музичарима (Фотографије Christophe Raynaud de Lage)

Januara 1622. u jeku karnevalske sezone rodio se Žan-Batist Poklen, dečak koji će doživeti svoju potonju slavu pod umetničkim imenom Molijer. Četiri veka kasnije, Pariz slavi jubilej rođenja simboličkog tvorca francuske komedije (Comédie Française) u istoimenom pozorištu, osnovanom 1680, nekoliko godina nakon piščeve/glumčeve smrti. Ova najstarija pozorišna institucija u zemlji je vremenom stekla naziv „Molijerov dom”, a danas uzvraća ljubav svom duhovnom ocu posvećujući skoro čitavu sezonu njegovom bogatom opusu i životopisu.

Kako bi dostojno obeležila ovu godinu Molijera, Komedi Fransez angažuje sva svoja ljudstva i sredstva: celu šezdesetočlanu trupu, mlade glumce iz njene akademije, tri sale – najveću salu Rišelje, potom dvoranu „Stari Golubarnik” (Vieux-Colombier) i Studio ispod Piramide Luvra, organizujući izložbe u sva tri prostora, nove produkcije i reprize, uz bioskopske projekcije širom Francuske najpoznatijih dela slavnog autora (u organizaciji produkcije Pathé), s naročitim uspehom u unutrašnjosti zemlje. Osim toga, prenosi na državnoj televiziji uveličavaju taj uspeh, zajedno s jedinstvenim konceptom „teatra za stolom” – javnih čitanja dramskih tekstova – dostupnih javnosti na jutjub kanalu pozorišta. Ovim projektom se omogućava izvođenje što većeg broja komada, onih manje poznatih poput Grofice d’Eskarbanjas, Sicilijanca, Amfitriona, Učenih žena i Gospodina Veprovca, između ostalih.

Odrastajući i potom stvarajući u duhu karnevalskih svetkovina, Molijer piše prve farse jednočinke inspirisan iskustvom u vašarskim pozorištima komedije del arte, gde je ispekao glumački zanat. U ovim pravim pokladnim igrokazima, svi društveni slojevi su na udaru poruge, naročito predstavnici javne moći, ali i običan narod, skicirajući jednu obrnutu perspektivu stvarnosti (tzv. svet naopačke) u kojoj sluge nadmudruju svoje gospodare. Kroz lekovito, ali i ubojito sredstvo smeha, on osvetljava univerzalne ljudske slabosti poput tvrdičluka, pretvorništva, preljube, koristoljublja (iznova osvežavajući poznati izraz „Molijer – naš savremenik”). To uspeva između ostalog posredstvom jezičkih inovacija, među kojima su najpoznatije scena prijema Argana u društvo lekara na latinsko-francuskom (Uobraženi bolesnik), potom sintaksička vežba Gospodina Žurdena (Građanin plemić), kao i jezik (smešnih) precioza gde mlada Magdelon zahteva od služavke obične naslonjače, naređujući: „Brzo, primaknite nam udobnosti za razgovor.” (Vite, voiturez-nous ici les commodités de la conversation)

Glumci u predstavi „Građanin plemić”  nose zašiljenu obuću poput naših opanaka

Iako je njegov doprinos žanru pre svega na jezičkom području, savremene postavke ističu vrednosti komedije i na polju scenskog, ostajući u dosluhu s tradicijom narodnog i pokladnog teatra. Tako Stefan Varupen i Sebastijan Puderu predlažu pank verziju Smešnih precioza, ističući smešno (ridicule) i groteskno u prvi plan kako vizuelno (šarenolika, neusklađena i groteskna scenografija i kostimi), tako i muzički (naročito sa upotrebom zvučnog efekta auto-tune). Retko izvođeni Prinudni brak (Le Mariage forcé) u postavci Luja Arena ističe prerušavanje, odnosno zamenu polova – muške uloge igraju žene, a ženske muškarci. Prisutnost tradicije se ogleda i kroz upotrebu maski, ispod koje neprepoznatljiva Žili Sikar maestralno i ubedljivo tumači Zganarela. Maske podvlače „lepotu” ružnog, istovremeno i smešnog i strašnog (asimetrična lica, glave i ostali delovi tela). Minimalistički scenski prostor Don Žuana (režija Emanuela Domasa) sa šminkernicom pored bine (i vidljive oku gledaoca), referenca je na putujuća pozorišta gde jedan glumac tumači više karaktera (što je i ovde slučaj), dajući priliku publici da svedoči uživo toj „svetoj glumačkoj tajni” – tranziciji i postajanju jednim likom.

Kako generalni direktor pozorišta Erik Rif napominje, postoji Molijer istoričara i učenjaka, kao i onaj koji živi kroz ansambl Komedi Fransez, viševekovnim usmenim predanjem. Tako je svaki njen glumac legitimni naslednik Molijera i stanovnik njegovog doma, a tome u prilog ide i kolaž izložbe „Molijer sa hiljadu lica” (lik autora u starim knjigama i grafikama) s portretima savremenih glumaca ove kuće. Ovaj život trupe i spoj onovremenog sa sadašnjim je prikazano u predstavi Žili Delike Žan-Batist, Madlena, Armanda i drugi. Spajajući tekstove Škole za žene, Kritike Škole za žene i Versajskih improvizacija, ona prikazuje jedan period istorije ansambla kroz sve ono što čini život u zajednici: smeh, pesma, radost, razgovori, svađe, tuga i druga iskušenja. Međutim, iako se ovde Žan-Batist Poklen ne iskazuje kao pisac, već kao šef trupe, karnevalske vrednosti su uvek prisutne: najpre kroz princip ukidanja hijerarhije između muških i ženskih kolega, a potom i u pogledu ženske emancipacije. Molijerovo zaveštanje se danas ogleda i kroz svestranost glumaca koji su istovremeno i reditelji i scenografi, a treba istaći i izvanredne nastupe pojedinaca u glavnim ulogama, poput Žeremija Lopeza kao Maskarija, Denija Podalidesa u ulozi Orgona, Lorana Stokera u koži (ovde švajcarskog bankara) Arpagona, Benžamena Lavernja koji tumači prepredenog slugu Skapena, ali i beskrajno naivnog i simpatičnog gospodina Žurdena u tumačenju Kristijana Eka.

Ipak, dve predstave stoje u srcu jubilarne sezone. Prva je svetska premijera prve necenzurisane verzije Tartifa u tri čina, 358 godina nakon stvaranja dela (1664). Za tu priliku angažovan je belgijski reditelj Ivo van Hove, a muzika je poverena francuskom i holivudskom kompozitoru Aleksandru Despla. Tamna i ogoljena scena i savremeni (korporativni) kostimi daju utisak rigidnosti, koja je u izvesnoj korelaciji s karakterom (lažnog) isposnika Tartifa, smeštajući radnju na polje psihologije. Tome dodatno doprinosi ograničeni i oivičeni beli prostor u kojem je smešten skoro sav scenski nastup, uz zvuke jednog filmskog trilera koji pojačavaju utisak. Druga predstava je Građanin plemić u režiji Kristijana Eka i Valeri Lesor, koja je doživela nezapamćeni uspeh i u teatru i u bioskopu, ali i na velika vrata uvela srpski folklor na scenu Komedi Franseza. Ovaj rediteljski, glumački i bračni par se, inspirisan boravkom u Guči 2018. godine, odlučio za ovu vrstu muzike koja, kako su otkrili u jednom intervjuu, nosi nešto više od života (i radosno i tužno) i čiji je ritam u osnovi strukture predstave. Muzika Lilija je zamenjena srpskom, a mnogi elementi naše narodne tradicije su prisutni na sceni. Harmonikaš srpskog porekla Ivica Bogdanić je jedan od kompozitora ovog spektakla, vođa muzičkog ansambla na sceni čiji su svi članovi francuski muzičari, ljubitelji balkanskog melosa. U razgovoru za naš list otkrio je da glumci nose zašiljenu obuću poput naših opanaka, da je pozlata na sceni „nastala” od izlivenih duvačkih instrumenata, a da glumci umesto menueta igraju kolo. Ovaj spoj građanskog, aristokratskog i seoskog je jedan doprinos grotesknoj estetici, dojmu iščašenog i fantastičnog, koja ovde doživljava vrhunac u sceni „turske ceremonije”, kada Žurden nosi krunu u vidu pisoara okićenog rolnama toalet-papira.

Sezona Komedi Fransez se završava 25. jula, a godina Molijera se nastavlja i 2023. obeležavanjem 350. godina od smrti ovog slavnog autora.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragojl
Još ovakvih tekstova!
Isidora
Sjajan tekst, prebogat vokabular i siroki dijapazon francuske i srpske, kao i opste kulture ovog pisca. Svaka cast!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.