Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Narednik otvorio vrata slobode

Savo J. Milić izumro je na rukama drugova koji su rizikovali svoje živote da ga izmaknu neprijateljskoj vatri. On im je samo kazao i izdahnuo – „Ja sam, evo, poginuo i otvorio vrata slobode! Uđite, braćo...”
Саво Ј. Милић (Фото „Витезови Црногорског среза”)

Noću, septembra 1912. godine, lupanjem zvona sa Crkve Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Subjelu, objavljena je mobilizacija pred Balkanski rat, potom uz mali prekid i Prvi svetski rat, Savo J. Milić, poljoprivrednik, rodom iz sela Tubići kod Kosjerića bio je već narednik iz rezerve i našao se u ratnoj jedinici. Služio je u 1. četi, 3. bataljona. 4. pešadijskog puka „Stevan Nemanja”. Vredi reći da su starinom, po navodima iz knjige „Vitezovi Crnogorskog sreza”, Milići potekli od roda Milije Tube, koji su u Tubiće došli iz sela Bistrica kod Bijelog Polja, a dalje iz Potarja, gde se nalazila velika kolonija plemena Nikšića. Od njih nastaju bratstva Milijići (Milići) i Petrići, slave Svetog Luku.

Za njega se govorilo da je neustrašiv borac i „otličan” starešina, pribeležio je kazivanja Milijan Despotović u knjizi, navodeći kao dokaz, da je „prilikom povlačenja naše vojske preko gudura Albanije, kada su mnogi borci stradali od napora, gladi i arnautske ruke, Savo svoje vojnike preveo bez ikakvih gubitaka, a da je naročitu hrabrost ispoljio u borbama na Kajmakčalanu 1916. godine, „jurišajući na bugarske rovove i utvrđenja”. O tome koliko su srpski vojnici silovito ušli u bitku za Kajmakčalan najbolje svedoči depeša koju je Savezničkoj komandi poslao francuski general Franš Depere, u kojoj on piše: „Srbi idu kao oluja, niko ne može da ih prati.”

Kajmakčalan je u istoriji ostao zapamćen po velikom broju žrtava koje je pretrpela srpska vojska, ali i po nadmorskoj visini na kojoj je vođena. Bugari su ga kao neosvojivog zvali „Borisov grad”, a Srbi „Kapija slobode” jer su tu prvi put posle dve godine zakoračili u svoju zemlju, (mesto Voras tada je bio granica Grčke i Srbije). Tog septembra 1916. godine, Savo je skoro tri dana sa svojom jedinicom bio u rovu bez smene. Moral nije popuštao, a ratni dnevnici beleže da je 7. septembra u podne, prilikom zauzimanja najviše kote Kajmakčalana, poginuo.

„Izumro je na rukama drugova koji su rizikovali svoje živote da ga izmaknu neprijateljskoj vatri. On im je samo kazao i izdahnuo: „Ja sam, evo, poginuo i otvorio vrata slobode! Uđite, braćo.”

Ožaljen je Savo od svojih drugova koji su se u suzama zakleli da će ga osvetiti, a borbu nastaviti, te se srpska zastava zavijorila na vrhu 30. septembra. Kosti narednika Milića ostaše da počivaju na vojničkom groblju na Kajmakčalanu. Tu, gde je na koti 2521 podignuta spomen-kosturnica izginulih srpskih vojnika, a za ispoljenu vojničku hrabrost, Milić je odlikovan srebrenim Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima.

U ratovima od 1912–1918, navodi Miljan Despotović i podatak, iz Savovog sela Tubić poginulo je ili umrlo ukupno 95 boraca, a Solunski front prešao 41. Familija Milić dala je Savu, Arona, Đurđa, Isidora, Miliju, Tijosava i Hranislava. Solunski front su prešli i vratili se kući Živojin, Mutimir, Rastomir i Svetislav Milić. Među poginulima iz malenog Tubića su i dva nosioca Ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Savo Milić i Milorad Sekulić (umro u logoru Neđmeđer).

Na ta herojstva, danas na vrhu Kajmakčalana podseća spomen-kapela Sveti Petar, a na njoj i posveta Aleksandra Karađorđevića – „Mojim div – junacima neustrašivim i vernim, koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi i ostaše ovde kao večni stražari na pragu otadžbine.”

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Лепо је што „Политика" пише о српским јунацима из Првог светског рата. Да Милунка Савић зна коме је ове године додељена Карађорђева звезда првог степена, била би поносна...
Мина
"Ја сам, ево погинуо и отворио врата слободе! Уђите браћо". После ових речи, изговорених у самртничком ропцу, шта рећи.Слава и хвала Сави Милићу и свим нашим јунацима, који су дали животе, да би се отворила та врата слободе.Највећи грех према њима биће ако их заборавимо, зато чувајмо успомену на њих и преносимо је будућим генерацијама.
Sanjar optimista
Za tu zemlju su ginuli srbi,nemanjici gradili manastire i crkve, car Dusan se krunisao a sada je svojataju albanci i bugari

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.