Uz stabla voća biće nam lepše

Nedavno sam u „Politici” pročitala tekst Miše Lazića „Direktore, posadite voće”. U svemu se slažem s napisanim.

Živim u Kruševcu, gde pokušavam isto što predlaže i autor pomenutog teksta. Običan sam građanin, inženjer u penziji. Nažalost, teško ide – mnogo je onih koji polome zasađeno. Pre nekoliko godina jedva sam spasla ogroman dud, već „zapis”, koji je pre 40 godina posadio moj otac Momčilo. A pročitala sam da je ovo sveto drvo. Još se oporavlja otkad su mu moćne mašine „urbanista” slomile grane prilikom proširivanja i asfaltiranja parking-prostora ispred naše zgrade. U njegovom raskošnom hladu i, za našu decu, neobičnim plodovima, uživaju i najmlađi, ali i mi odrasli.

Moja sestra Dragana, kad bi dolazila u Kruševac, kupovala je sadnice badema, dunje, kruške. Neke od njih su opstale i već rađaju u divnom Beogradu, gde ih je zasadila.

Nije potrebno mnogo – samo upornost i ekološka svest. Tako će nam biti lepše, bolje i zdravije.

Milijana Radojević,
Kruševac