Уз стабла воћа биће нам лепше

Недавно сам у „Политици” прочитала текст Мише Лазића „Директоре, посадите воће”. У свему се слажем с написаним.

Живим у Крушевцу, где покушавам исто што предлаже и аутор поменутог текста. Обичан сам грађанин, инжењер у пензији. Нажалост, тешко иде – много је оних који поломе засађено. Пре неколико година једва сам спасла огроман дуд, већ „запис”, који је пре 40 година посадио мој отац Момчило. А прочитала сам да је ово свето дрво. Још се опоравља откад су му моћне машине „урбаниста” сломиле гране приликом проширивања и асфалтирања паркинг-простора испред наше зграде. У његовом раскошном хладу и, за нашу децу, необичним плодовима, уживају и најмлађи, али и ми одрасли.

Моја сестра Драгана, кад би долазила у Крушевац, куповала је саднице бадема, дуње, крушке. Неке од њих су опстале и већ рађају у дивном Београду, где их је засадила.

Није потребно много – само упорност и еколошка свест. Тако ће нам бити лепше, боље и здравије.

Милијана Радојевић,
Крушевац