Postoje neki drugi svetovi

Leto je... Mislite da nam televizija nije potrebna? Da nikome ne smeta suša na malim ekranima? Da li nam je televizor zaista leti isključen, da dodatno ne diže već previsoku temperaturu? Da štedimo struju za duge zimske dane i pretplatu? Mislite li da TV urednici zapravo štede naše TV aparate, da ne prekuvaju na ovim vrućinama? Pa nam zato ne nude premijere i kvalitetan letnji program. A kada svi pobegnemo u svoje domove i sakrijemo se pod klima uređaje, da li nam, ipak, na kraju, između četiri topla zida, ostaje naš televizor kao stara dobra sigurna zabava, kao utočište, kao jedini i uvek dostupan prijatelj, da sa njim podelimo letnju dokolicu. I taman kada se uz hladno pivo uvalimo u naše fotelje i prepustimo našem kockastom prijatelju, opečemo se, u sekundi... Dobijemo toplotni udar, sunčanicu... I to ne od užarene zvezde koja nas je ovih dana dobro pekla kao na ražnju, da se i asfalt topio, nego od uspaničenih voditelja vremenske prognoze koji su nas, kao po starom dobrom običaju, zastrašivali. Pretili su nam crvenim meteo alarmom (ako uopšte i znaju šta on znači, osim što zvuči „fensi”). dehidrirali smo i imali psihičke smetnje i pre nego što smo izašli iz svojih domova. Jer, prema njihovim rečima, napolju je vladala prava kataklizma, kao u avanturističkim filmovima... Zbog naših prognozera, nismo smeli da mrdnemo iz kuće kao da je opsadno stanje, rat... Krili smo se u svojim sobama kao u bunkerima. Jer, ako izađemo iz kuće, umiremo! Kao da leta nikada nisu postojala, i pre sto ili dvesta godina. Kao da nismo nikada živeli na visokim temperaturama, i pre otkrića klima uređaja... Ispod ravnih krovova naših socrealističih građevina... Pa smo preživeli! Nismo umrli! A što bismo sada? Jedino od straha i slutnji koje nam stižu sa malih ekrana. Grad nije počeo od juče da gori, ali TV jeste... Senzacija se traži i u ovakvim sadržajima, u vremenskoj prognozi... Kad već nemamo druge. Valjda je tako najlakše popuniti program.

Leto je idealno vreme i da zavirimo u komšijsko dvorište i da pogledamo njihov televizijski program. Još ako ste na letovanju, u kući na Crnogorskom primorju gde preko risivera hvatate svega nekoliko kanala, kao preko analogne antene, idealna je prilika za osvešćivanje, buđenje, rashlađivanje i edukovanje. Zapravo, za pravi odmor. Ne samo za telo, već i za dušu, mozak. I dok se na našim kanalima vrte reprize domaćih serija, neki drugi javni servisi opredeli su se da u udarnom, takozvanom prajm tajmu, emituju kvalitetne dokumentarce domaće i inostrane produkcije. I koliko god to apsurdno zvučalo, takvi programi drže pažnju leti, nekad i veću od najboljeg akcionog filma, kada odmaramo od teških tema, od brige za budućnost, od neizvesne zime. I veoma prijaju kao predah u tropske dane... Odmaraju vijuge i otvaraju oči za mnoge lepše svetove... Jer, svet se ipak ne okreće oko nas, oko zvezda i zvezdica, estradnih ličnosti i njihovih tezgi po primorju, oko političara i njihovih predstava. Ima i onih drugih lepših svetova... Nismo sami na ovoj planeti. Iskoristite leto da upoznate svet u kojem živite! Biće nam i lakše i lepše, i svežije!