Očekuje se manja ponuda stanova na tržištu

Cene stanova su u drugom kvartalu ove godine u Beogradu povećane i do 24 odsto u pojedinim opštinama, dok je taj trend u ostatku Srbije ispod dvadeset odsto. U narednom periodu se može očekivati manja ponuda stanova, što svakako neće oboriti cene. Evropska centralna banka je od marta počela da povećava kamatne stope kao odgovor na sve veću inflaciju. Rast kamatnih stopa čini zaduživanje putem stambenih kredita manje atraktivnim, kako za investitore, tako i za kupce nekretnina.

Nebojša Nešovanović, iz međunarodne konsultantske kuće za nekretnine CBRE, kaže da su cene kredita skočile i tražnja za njima je pala. Znatno je manje raspoloživog novca.

– Očekujem da će u narednim kvartalima doći do pada trgovanja na tržištu nekretnina. Sa druge strane, ne bih očekivao pad cena stanova u Beogradu zato što nema više toliko spekulativne gradnje i sve što se gradi – proda se pre nego što gradnja stigne do krova. Sa nedostatkom novca će stati nova gradnja, a to je problem i za privredu i za tržište nekretnina. Investicije koje su do sada dobile projektno finansiranje gradiće se, ali to je najviše dobrim delom prodato. Ulazimo u problem zato što se neće graditi novi, veliki stambeni kompleksi. Radiće se manji projekti koji mogu da se finansiraju iz čistog kapitala – ocenjuje Nešovanović.

Poželjno bi bilo, kaže, da imamo tržište kapitala da bi spekulativni kapital pobegao iz nekretnina. Svi na tržištu nekretnina žele neku stabilnost.

– Kada cene lete u nebo, to privlači ljude koji nisu iz te industrije, ne znaju generalno šta rade i prave problem nekome ko zna šta radi i nije spreman da prihvati neke rizike – naglašava Nešovanović.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2022. bio je za jedan odsto viši nego u drugom kvartalu 2021. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, zabeležen je rast broja kupoprodaja u Novom Sadu za 83 ugovora, Beogradu za 398 ugovora i Kragujevcu za 51 ugovor, dok je u  Nišu zabeleženo smanjenje za sedam ugovora. U tom periodu u kupovinu nepokretnosti uloženo je dve milijarde evra, što je za 27,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Više od milijardu evra uloženo je u stanove, od čega samo u Beogradu 712 miliona evra. Bez problema se prodaju stanovi na Savskom vencu, Novom Beogradu, Dorćolu i Vračaru, gde je kvadrat po nekoliko hiljada evra, i to još dok su u izgradnji. Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u drugom tromesečju ove godine prometovan je na lokaciji Beograd na vodi, na opštini Savski venac, i koštao je 9.545 evra po metru kvadratnom, površine je 97 kvadrata, i to je stan u novogradnji. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2.900.000 evra.

Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora Udruženja klaster nekretnina, rast cena nekretnina objašnjava činjenicom da raste promet. Tražnja za nekretninama uvek je na višem nivou u kriznim vremenima, jer kapital ide ka zlatu ili ka nekretninama.

– Povećanje kamata neće uticati jer je na našem tržištu prošle godine oko 32 odsto stanova kupljeno iz kredita, a samo 14 odsto svih nekretnina je prodato kreditnim kupcima. Ove godine je taj broj pao na 12 odsto, a promet je porastao zato što kod nas gotovina generiše tražnju. Novac uglavnom ne ide iz nekretnina, jer kada prodaju – ljudi obično dalje kupuju nekretnine. Kupci kada cene rastu gledaju da što pre kupe nekretninu, tako se taj period čekanja skraćuje i promet se povećava – kaže Đorđević i naglašava da jedan kredit ima multiplikativni efekat tri do četiri, odnosno da se iz jednog kredita finansira kupovina još tri ili četiri nekretnine.

On, međutim, naglašava da ne otvaraju samo krediti lanac trgovine. Najznačajniju ulogu u kupoprodaji imaju podizanje novca sa štednje i doznake naših građana iz inostranstva, a u poslednje vreme i novac koji strani državljani investiraju u nekretnine u našoj zemlji.

Kaća Lazarević, agent za nekretnine, kaže da ne vidi naznaku smirivanja tržišta. Primetan je čak rast cena u novogradnji. Na Ceraku kvadratni metar cene 2.000 evra za zgradu koja će tek biti izgrađena.

– Potez Evropske centralne banke na nas uopšte ne utiče. Kod nas je velika potražnja i cene će i dalje divljati. Sumnjam da će se nešto smiriti u skorije vreme jer ne postoji dovoljan broj stanova, a zainteresovanih kupaca je mnogo. Starogradnja je čak počela da prati novogradnju. Mali stanovi su najskuplji, a poslednje vreme se traže stanovi sa grejanjem na ugalj i drva. Možda to neće trajati večno, ali to je novi trend – navodi Lazarević.