Ogrešili smo se o Oliveru Katarinu

Iz informacije koja se ovih dana pojavila na jednom portalu, može se zaključiti da naša velika filmska i estradna diva Olivera Katarina (82) ima u ovim poznim godinama problema sa finansijama. Poznata i priznata umetnica, koja je iza sebe ostavila desetak domaćih i dvadesetak stranih filmova u kojima je igrala zapažene uloge, snimila je dosta ploča, apsolutno zaslužuje daleko bolji tretman u ovim godinama, kao što ga je zasluživala i na vrhuncu slave.

Uvažena gospođa Katarina je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila ličnost koja je svojim stasom, lepotom i glasom izazivala uzdahe mnogih. O njoj je čuveni „Njujork tajms” tada pisao da je to najlepši glas Mediterana i upoređivao je sa čuvenom italijanskom glumicom Anom Manjani.

Naša Olivera je doživela neviđenu počast kada je 72 dana uzastopno pevala u čuvenoj pariskoj Olimpiji. Očarala je svojim pesmama, lepotom i glasom mnoge javne ličnosti iz sveta filma, umetnosti i politike. Pred njom je klečao i jedan od najvećih slikara tada Salvador Dali. Svojim raznovrsnim muzičkim repertoarom oduševila je i jednog od najvećih francuskih šansonjera Žilbera Bekoa. Može se reći da je naša Olivera  bila svetska zvezda s kojom se tadašnja Jugoslavija s razlogom mogla ponositi. Običan svet se tako i ponašao prema njoj, jer je uvažena gospođa Katarina uspela da se vine u teško pristupačni svetski džet-set.

Nažalost, gospođa Olivera se svojim beskompromisnim stavovima zamerila nekim tada značajnim ljudima iz sveta politike zbog čega su je sklonili sa javne scene. Trajala je ta izolacija skoro pune tri decenije. Bio je to jedan totalni bojkot i kazna za ovu nepokornu ličnost koja je držala do sebe. Cena te nepokornosti bila je velika, jer su to bile najbolje godine za umetnički rad naše filmske i muzičke ikone.

Gospođa Katarina koja je mnogo zadužila našu kulturu i muziku bila je gorda, dostojanstvena ali i nesavitljiva ličnost. Nije htela nikoga da moli i traži priliku za posao kako bi obezbedila bar osnovnu egzistenciju. Samo je ona i njena uža familija znala kroz šta je sve morala da prođe u to doba. Međutim, ostala je uspravna i dostojanstvena do kraja dok se neko nije setio da je prema toj ženi učinjena velika nepravda. Ponovo je počela da snima filmove, uradila je i nekoliko velikih koncerata koji su pokazali da je mnogi nisu zaboravili.

Bilo bi pošteno da je takva žena, koja nas je svojim najboljim filmovima „Skupljači perja”, „Alba” i mnogim drugim, kao i muzikom kojom je oduševljavala mnoge širom sveta i s kojom bi se ponosila svaka kultura,  tada dobila nacionalnu penziju. Predlagano je to nadležnoj komisiji ali predlog nije mogao da prođe. Nije bilo javnog saopštenja zašto gospođa Olivera ne zaslužuje to priznanje. Objektivno rečeno, nije bilo argumenata, jer da jeste izašli bi oni odmah u javnost.

Bila je to velika greška članova komisije koji su tada odlučivali o tome. Pošto se to nije dogodilo tada, predlažem da se to bar sada dogodi. Apelujem na sadašnje gradske vlasti u Beogradu da bar delimično isprave sve te nepravde koje su decenijama pritiskale našu uvaženu ikonu u kulturi i nađe rešenje za sadašnje probleme i pomogne gospođi Oliveri. Ona je to odavno zaslužila, a na nama je da se dobro zamislimo, zašto smo pasivno posmatrali njen izgon iz javnog života u bivšoj Jugoslaviji, ali i zašto smo potom bili indiferentni prema njenoj sudbini u našoj sadašnjoj državi.

Ona je to svojim delom i ponašanjem svih ovih decenija, bez sumnje, sasvim zaslužila. Velike nacije se u ovakvim slučajevima ponašaju sasvim drugačije. Poštuju svoje veličine i ne dozvoljavaju da im se ovakve stvari događaju. Ogledaju se i u tome što poštuju svoje veličine, iz bilo koje sfere života. Vreme je da i mi počnemo drugačije da se ponašamo.

Radoslav Medić,
novinar