Sreda, 28.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slovenci, Kosmet i Koruška

Словенија данас, графит у Цељу (Фото Р. Крстинић)

Raspadom Austro-Ugarske 1918. godine pitanje južne granice Austrije i kraljevine SHS bilo je otvoreno zbog čega su povremeno izbijali incidenti. U Koruškoj je tada živeo veliki broj Slovenaca, po nekim procenama i preko 70 odstoPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare tokom posete slovenačkog predsednika Boruta Pahora rekao da Rusija nije narušila teritorijalni integritet Srbije a da Slovenija jeste, podsetivši na činjenicu da je Slovenija – kao na primer i Francuska, Nemačka i SAD – priznala Kosovo, što je kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Takođe, predsednik Srbije je upitao kako to da se podržava  teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne i Srbije.

Na tu izjavu, datu u prisustvu slovenačkog predsednika, reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije navodeći da je Slovenija priznala Kosovo „kao samostalnu i nezavisnu državu” istovremeno izražavajući „očekivanje da Srbija ubuduće neće problematizovati našu poziciju povodom pitanja Kosova, jer podrška Slovenije Kosovu nije usmerena protiv Srbije.” Takođe, slovenačko ministarstvo je iznelo „čvrsto protivljenje izjednačavanju slovenačkog priznanja Kosova i ruske agresije na Ukrajinu”.

To je podsetilo na jedan događaj od pre bezmalo sto godina kada se deo Slovenaca borio da Koruška ostane u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Raspadom Austro-Ugarske 1918. godine pitanje južne granice Austrije i kraljevine SHS bilo je otvoreno zbog čega su povremeno izbijali incidenti. U Koruškoj je tada živeo veliki broj Slovenaca, po nekim procenama i preko 70 odsto. Srpska vojska je zauzela delove Koruške, ali se ubrzo povukla. Naime, mirovnim ugovorom iz Sen Žermena između novoosnovane republike Austrije i zemalja pobednica koji je potpisan 10. septembra 1919. godine predviđeno je sprovođenje plebiscita u Koruškoj u skladu sa načelom samoopredeljenja naroda.

Referendum je trebalo da se održi u „Zoni A”, na teritoriji koju je zauzela srpska vojska, dok bi se u „Zoni B”, delu Koruške gde su većina bili Nemci, plebiscit sproveo samo u slučaju da se Slovenci iz „Zone A” opredele da žive u kraljevini SHS. Referendum je održan u „Zoni A”, 10. oktobra 1920. godine. Većina (59,04 odsto) stanovnika „Zone A” izjasnila se da Koruška ostane u Austriji. U „Zoni B” stoga plebiscit nije sproveden i Koruška je ostala u Austriji.

Jedni su koruške Slovence optuživali da su se isključivo rukovodili „ugodnijim materijalnim životom” dok su drugi podržavali njihovu odluku ističući „pripadnost višoj, zapadnoj kulturi, u odnosu na srpsku orijentalnu kulturu”.

U Ljubljani se ubrzo, 1921. godine, javila ideja da se podigne „narodni” spomenik „neoslobođenoj braći”, preciznije bi bilo braći koja nisu želela da žive sa njima u novoj državi SHS. Raspisan je i konkurs. Spomenik je trebalo da se podigne u centru Ljubljane gde je nekada bio spomenik austrijskom feldmaršalu Jozefu Radeckom, „spomenik nekadašnjeg robovanja”, koji je srušen krajem 1918. godine  i od kojeg je ostao samo postament.

Na konkursu je pobedio mladi Tone Kralj, slovenački vajar i slikar „jedno od najprepoznatljivijih imena slovenačkog slikarstva, vajarstva i umetničke grafike XX veka” koji se zajedno sa bratom Franceom Kraljem smatra „začetnikom ekspresionizma i nove stvarnosti u Sloveniji”.

U kritici „XIX umetnostna razstava v Jakopičevem paviljonu” slovenački istoričar umetnosti, dopisni član SANU, Franc Stele piše u časopisu „Dom in svet” iz 1921. godine „da naši vajari imaju malo smisla za monumentalnost i malo fleksibilne fantazije”, ali da braću Kralj odlikuje „domišljatost i originalnost motiva i dubina emocija” te da je „Tone dobio prvi nagradu za nacrt koji predstavlja komad zemaljske kugle pun rana koje krvare, a iznad njega se uzdiže torzo čoveka, sa trnovom krunom na glavi sa odsečenim rukama”.

Međutim, ovaj projekt Tonea Kralja nije realizovan ali je ostao upamćen kao briga dela Slovenaca za deo teritorije koju su smatrali svojom, ali i kao podsećanje da njihova braća nisu želela da žive sa njima u kraljevini SHS.
(Autor je novinar i publicista)

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Današnja Slovenija ime veze s onom iz 1919. koliko i današnja Srbija s ondašnjom. Kao da ste prespavali stoljeće...
Rab
@Jorge, niste razumeli tekst pa nije čudo što je vaš komentar promašio temu.
Косингас
Јако перфидна нација. Србија памти.
Mussa Kessedžija
G. Mičeta kakve veze ima referendum u Koruškoj s KiM? Srbija je mogla da sprovede referendum na KiM do 1999. da se vidi žele li građani KiM da žive u Srbiji ili izvan nje.
Neproncipjelnost
A referendum u Republici Sepskoj? Pa u Republici Srpskoj Krajini? Ah ti dvostruki arsini…
Dasa od pleksiglasa
Referendum se ne provodi samo na delu teritorija suverene i međunarodno priznate države, već na njenoj čitavoj teritoriji da bi se izjasnilo celokupno stanovništvo države. A čak i tada, za promenu granica trebalo bi pre toga promeniti ustav, opet najpre referendumom pa onda ga ozakoniti promenom ustava u skupštini.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.