Ispovesti čuvara muzeja

Nikada nisam bila u Beogradu i nažalost, Bitef se ove godine preklapa sa predstavljanjem mog dokumentarnog filma koji sam dugo snimala u Libanu. Ali računam na naše čuvare da mi ispričaju o svom boravku i sigurna sam da ću kroz njihove britke oči saznati mnogo o gradu i festivalu. Oni su pravi ljubitelji dobre zabave, pravi partijaneri.

Ovako je govorila Valeri Mrežan koja je u saradnji sa kolegom Muhamedom el Hatibijem potpisala koncept i režiju predstave „Gardien Party”, koja je premijerno izvedena sinoć kao treća premijera ovogodišnjeg 56. Bitefa u Istorijskom muzeju Srbije. Produkciju je radio „Zirlib” iz Orleana. Valeri Mrežan zbog poslovnih obaveza nije mogla da isprati beogradsko gostovanje svoje predstave, ali se rado odazvala pozivu da sa druge strane sveta govori za „Politiku”.

Naslov predstave „Gardien Party” ne može da se prevede, a da se ne izgubi njegov smisao koji leži u igri reči: ovo nije „vrtna zabava” već doslovno zabava čuvara, i to ne bilo kojih već čuvara muzeja.

– Predstava „Gardien Party” je o čuvarima muzeja. Nastala je iz niza sastanaka, intervjua, anketa u mnogobrojnim muzejima, koje smo posećivali kako bismo im pristupili iz vizure tamošnjih čuvara. Pričaju nam o posetiocima i tome koje sve strategije koriste da zaobiđu zabrane i poštovanje pravila: na primer, „zabranjeno dodirivanje eksponata”, o dosadi, odnosu sa kolegama… I, naravno, o izloženim umetničkim delima – kaže Valeri Mrežan čiji tekstovi, kao i video-radovi i filmovi, osciliraju između reči i slike, dokumentarnog i fikcije. I njena predstava „Gardien Party” oblik je dokumentarnog pozorišta.

O tome kakva je građa na kojoj se zasniva, budući da donosi priču iz života samih njegovih autora ili izvođača, naša sagovornica odgovara:

– Ukrstili smo svedočenja mnogih čuvara muzeja sa kojima smo se sastajali i upoznavali gotovo dve godine. Bilo je ljudi koji oduvek rade u muzeju, studenata kojima je to privremeni posao, prekvalifikovanih ljudi koji nisu imali drugog izbora posle, na primer, neke nezgode, ljudi koji su i više nego obrazovani ali nisu mogli da nađu posao u svojoj struci… To je jedna kompilacija brutalnih, ličnih izjava koje smo poređali i isprepletali zajedno.

Ispovesti šest čuvara velikih svetskih muzeja iz Pariza, Marseja, Moskve, Stokholma i Njujorka (dvoje njih) u središtu su predstave „Gardien Party”. Činilo nam se važnim, kako kaže naša sagovornica, da okupimo čuvare muzeja iz različitih zemalja koji bi govorili na maternjim jezicima. Njihova iskustva se ukrštaju, dopunjuju, a opet svako od njih ima svoje anegdote i sećanja koja postepeno tkaju kolektivni pejzaž života u muzeju. I mene i Muhameda zanimaju ispovesti, svedočanstva, socijalni aspekt i efekti realnosti transponovani na scenu.

Predstava „Gardien Party” uvek se izvodi pred praznim muzejskim zidom ispred kog je niz čuvarskih stolica, a koji se postepeno popunjavaju omiljenim umetničkim delima naših junaka, tih nepravedno ignorisanih muzejskih anđela čuvara.

– Tokom predstave, čuvari muzeja kače reprodukcije svojih omiljenih dela. Publika ih otkriva dok prati njihove komentare kroz predstavu! Što se umetničkih dela tiče, celinu čini niz slika koje odražavaju ono što je rečeno u predstavi. Vatoov „Pjero” jasno podseća na stav stražara, odnosno čuvara, Rusoov „Šarmer zmija” evocira noć o kojoj govori jedan penzionisani čuvar – kaže Valeri Mrežan.

Domaće predstave u okviru takmičarske selekcije

U okviru takmičarske selekcije ovogodišnjeg 56. Bitefa publici će večeras biti predstavljene dve domaće predstave. Za predstavu „Doktor Auslender/Made for Germany” reditelja Bojana Đorđeva uprava Bitefa uspostavila je saradnju s Medicinskim fakultetom, te se ova tužna priča o odlasku naših lekara u Nemačku igra tamo gde se oni i formiraju: u amfiteatru za anatomiju Medicinskog fakulteta, od 19 sati. Predstavu su koproducirali sam Bitef i Jugoslovensko dramsko pozorište.

Druga domaća predstava je „Svet bez žena” Maje Pelević i Olge Dimitrijević, nastala u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju, gde će premijerno biti izvedena od 21.00 sat.

U ovom slučaju tandem Pelević–Dimitrijević preispitivao je zastupljenost, odnosno položaj žena u domaćem pozorištu.

Pošle su od istraživanja zastupljenosti žena na simbolički najvišim pozicijama u teatru, a to su režija i tekst. Cifre u korist muškaraca na koje su naišle, kako kažu, bile su zaista zaprepašćujuće, posebno u pozorištima koje imaju najveće budžete u državi. To im je bila polazišna tačka za istraživanje ne samo problema neravnopravnosti i kvota na radnom mestu već i drugih stvari: loši radni uslovi, prekarnost, potplaćenost, simbolički tretman žena u pozorištu…