Исповести чувара музеја

Никада нисам била у Београду и нажалост, Битеф се ове године преклапа са представљањем мог документарног филма који сам дуго снимала у Либану. Али рачунам на наше чуваре да ми испричају о свом боравку и сигурна сам да ћу кроз њихове бритке очи сазнати много о граду и фестивалу. Они су прави љубитељи добре забаве, прави партијанери.

Овако је говорила Валери Мрежан која је у сарадњи са колегом Мухамедом ел Хатибијем потписала концепт и режију представе „Gardien Party”, која је премијерно изведена синоћ као трећа премијера овогодишњег 56. Битефа у Историјском музеју Србије. Продукцију је радио „Зирлиб” из Орлеана. Валери Мрежан због пословних обавеза није могла да испрати београдско гостовање своје представе, али се радо одазвала позиву да са друге стране света говори за „Политику”.

Наслов представе „Gardien Party” не може да се преведе, а да се не изгуби његов смисао који лежи у игри речи: ово није „вртна забава” већ дословно забава чувара, и то не било којих већ чувара музеја.

– Представа „Gardien Party” је о чуварима музеја. Настала је из низа састанака, интервјуа, анкета у многобројним музејима, које смо посећивали како бисмо им приступили из визуре тамошњих чувара. Причају нам о посетиоцима и томе које све стратегије користе да заобиђу забране и поштовање правила: на пример, „забрањено додиривање експоната”, о досади, односу са колегама… И, наравно, о изложеним уметничким делима – каже Валери Мрежан чији текстови, као и видео-радови и филмови, осцилирају између речи и слике, документарног и фикције. И њена представа „Gardien Party” облик је документарног позоришта.

О томе каква је грађа на којој се заснива, будући да доноси причу из живота самих његових аутора или извођача, наша саговорница одговара:

– Укрстили смо сведочења многих чувара музеја са којима смо се састајали и упознавали готово две године. Било је људи који одувек раде у музеју, студената којима је то привремени посао, преквалификованих људи који нису имали другог избора после, на пример, неке незгоде, људи који су и више него образовани али нису могли да нађу посао у својој струци… То је једна компилација бруталних, личних изјава које смо поређали и испреплетали заједно.

Исповести шест чувара великих светских музеја из Париза, Марсеја, Москве, Стокхолма и Њујорка (двоје њих) у средишту су представе „Gardien Party”. Чинило нам се важним, како каже наша саговорница, да окупимо чуваре музеја из различитих земаља који би говорили на матерњим језицима. Њихова искуства се укрштају, допуњују, а опет свако од њих има своје анегдоте и сећања која постепено ткају колективни пејзаж живота у музеју. И мене и Мухамеда занимају исповести, сведочанства, социјални аспект и ефекти реалности транспоновани на сцену.

Представа „Gardien Party” увек се изводи пред празним музејским зидом испред ког је низ чуварских столица, а који се постепено попуњавају омиљеним уметничким делима наших јунака, тих неправедно игнорисаних музејских анђела чувара.

– Током представе, чувари музеја каче репродукције својих омиљених дела. Публика их открива док прати њихове коментаре кроз представу! Што се уметничких дела тиче, целину чини низ слика које одражавају оно што је речено у представи. Ватоов „Пјеро” јасно подсећа на став стражара, односно чувара, Русоов „Шармер змија” евоцира ноћ о којој говори један пензионисани чувар – каже Валери Мрежан.

Домаће представе у оквиру такмичарске селекције

У оквиру такмичарске селекције овогодишњег 56. Битефа публици ће вечерас бити представљене две домаће представе. За представу „Doktor Auslender/Made for Germany” редитеља Бојана Ђорђева управа Битефа успоставила је сарадњу с Медицинским факултетом, те се ова тужна прича о одласку наших лекара у Немачку игра тамо где се они и формирају: у амфитеатру за анатомију Медицинског факултета, од 19 сати. Представу су копродуцирали сам Битеф и Југословенско драмско позориште.

Друга домаћа представа је „Свет без жена” Маје Пелевић и Олге Димитријевић, настала у сарадњи са Центром за културну деконтаминацију, где ће премијерно бити изведена од 21.00 сат.

У овом случају тандем Пелевић–Димитријевић преиспитивао је заступљеност, односно положај жена у домаћем позоришту.

Пошле су од истраживања заступљености жена на симболички највишим позицијама у театру, а то су режија и текст. Цифре у корист мушкараца на које су наишле, како кажу, биле су заиста запрепашћујуће, посебно у позориштима које имају највеће буџете у држави. То им је била полазишна тачка за истраживање не само проблема неравноправности и квота на радном месту већ и других ствари: лоши радни услови, прекарност, потплаћеност, симболички третман жена у позоришту…