Razbijanje predrasuda

Predrasude predstavljaju jednu vrstu stavova, koji su logički neosnovani, koji se uporno održavaju i praćeni su jakim, uglavnom negativnim, emotivnim nabojem, prema različitim pojavama, događajima i ljudima.

Svako od nas bi trebalo da razmisli da li ima predrasude prema nekome ili nečemu i zašto? Da li je uzrok njihovog nastanka nedostatak informacija ili je reč o pogrešnoj interpretaciji, čemu smo stalno izloženi u toj meri da imamo, pre svega, negativne predrasude prema manjinskim ili etničkim grupama? Jer, predrasude su stečen fenomen, nastao učenjem po modelu: kada roditelji ili nama značajni ljudi ispoljavaju predrasude, mi ih prihvatamo. Ipak, ne možemo sve stavove i uverenja s kojima se ne slažemo proglašavati predrasudama, već samo one neopravdane, nelogične i diskriminatorske.

Bezrazložne generalizacije

Jednom stečene predrasude, kao i druge stavove, nije lako promeniti. Svako od nas je podložan predrasudama prema nekoj grupi ljudi, i o tome većina ne razmišlja jer su velikim delom nesvesno ubeđeni da su ti drugi ljudi upravo takvi kakvim ih zamišljaju.

To su bezrazložne generalizacije koje opstaju uprkos argumentima i činjenicama koje ih opovrgavaju. Predrasude su diskriminatorne, jer ukidaju ili smanjuju prava nekoj grupi ljudi upravo zato što pripadaju toj grupi ljudi. Kao i stavovi imaju voljnu komponentu, odnosno želju da se učini neka akcija protiv diskriminisanih ljudi, koja uključuje poziv na nasilje i nasilne činove.

Mogu se razlikovati po prirodi i nastanku. Jedan deo je nastao usled usvajanja pogrešnih shvatanja ili konformiranja sa sredinom u kojoj ljudi žive. Druge su takoreći tradicionalističke, duboko ukorenjene u ličnosti, na primer, da jedan narod ili etnička grupa vredi više nego druga. Treća vrsta predrasuda je deo strukture nesigurne ličnosti, koja agresivnim ponašanjem pokušava da ublaži različite lične probleme. Najlakše se menja prva, a najteže treća vrsta predrasuda.

Etničke predrasude koje najčešće srećemo jesu one koje nazivamo šovinističkim nacionalizmom, a čije poreklo se nalazi u ideologiji i sistemu vrednosti koje neko propagira. Predrasude prema ljudima koji se razlikuju po svom načinu života, seksualnom opredeljenju i manjinskim grupama koje žive u nekom društvu takođe su rasprostranjene u velikoj meri.

Ljudi mogu ispoljiti tendenciju da na osnovu predrasuda prema nekoj grupi diskriminišu pojedince, tako što ih isključuju iz svog društva, ismevaju ili čak povređuju, što nije dobro, jer je svaka jedinka neponovljivo, jedinstveno ljudsko biće.

Kao što se zlonamernom propagandom šire predrasude, tako se i, jednim delom, suzbijaju. Istinito informisanje, zasnovano na objektivnim argumentima i činjenicama kojim se edukuju građani, doprinosi razbijanju predrasuda. U borbi protiv predrasuda važno je da se razvija kritički način razmišljanja koje nije produkt bezrezervnog prihvatanja onoga što neko govori i promoviše. Tako će ljudi formirati svoje mišljenje i stav na osnovu objektivnih pokazatelja i na osnovu sopstvene procene.

Važno je prepoznati propagatore predrasuda, koji šire lažne glasine zbog očuvanja svojih monopola, društvenih pozicija, moći, sticanja novca, pa i slave. Svako zatvoreno društvo je talac takve skupine, koja predrasudama polarizuje društvo i drži ga u stanju napetosti, huškanjem jednih na druge, kako se ne bi okrenuli protiv njih.

I pojedinac se može zatvoriti u skučen svet informacija, praćenja senzacionalističkih kanala na društvenim mrežama koji šire teorije zavere i mržnju prema nekim drugim grupama ljudi, a zarad jeftinog profita koji se meri brojem pregleda i reklama. Tako izgrađene predrasude se potkrepljuju u razgovorima s istomišljenicima koji vide istovetnu crno-belu sliku.

Saosećanje s drugima

Da bismo razumeli ljude, trebalo bi da razvijamo ili podstičemo empatiju, saosećanje s drugima, da ne sudimo unapred, da budemo zainteresovani za druge ljude i radoznali za tuđa mišljenja na osnovu kojih možemo da formiramo sopstvena. Retki od nas nemaju, ili nisu imali, poznanike ili prijatelje drugih nacionalnosti, verskih uverenja, boje kože ili seksualnog opredeljenja, a s kojima smo podelili razmišljanja i porazgovarali. Multikulturalnost je važna za svako društvo, jer doprinosi širenju partnerstava i s drugim državama i ljudima koji žele da učine dobro, pre nego nešto loše. Otvorenost nasuprot zatvorenosti je ono što pojedinca, ali i društvo gura napred, ka boljem.