Čeka se građevinska dozvola

Hoće li Palata SANU za stoti rođendan obući novo odelo? Potvrdan odgovor na ovo pitanje više niko se ne usuđuje da da, a ono što je sada očigledno jeste da rekonstrukcija najavljena 2020. neće početi ni ove godine, tako da je pitanje da li će 2024, kada Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava vek postojanja, u Knez Mihailovoj ulici 35 obnova zdanja biti završena. Njen početak još nije ni na vidiku.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole koju je SANU kao investitor podnela početkom prošlog meseca preko punomoćnika arhitektonskog biroa „Bureau cube partners” resorno ministarstvo je odbacilo pre pet dana uz obrazloženje da je „utvrđeno je da nisu ispunjeni formalni uslovi, odnosno da je potrebno otkloniti nedostatke”, navedeno je u tom dokumentu i precizirana lista dokumentacije koju treba naknadno dostaviti.

Posle građevinske dozvole koja bi teorijski mogla da bude ubrzo izdata sledi projekat za izvođenje, a „vreme potrebno da on bude završen, kao i da detalji projekta budu usaglašeni s korisnikom, SANU, jeste oko 90 dana”, navedeno je u pisanim odgovorima našem listu iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

– Tek tada je moguće početi s pripremom konkursne dokumentacije za javnu nabavku za radove. S obzirom na to da se radi o vrlo kompleksnom projektu velike vrednosti, procena je da bi za sprovođenje međunarodne javne nabavke, zajedno s pripremom konkursne dokumentacije, bilo potrebno do 120 dana. Imajući u vidu sve navedeno, procena je da bi posao rekonstrukcije objekta SANU mogao da bude ugovoren najranije početkom leta 2023. godine – kažu u tom telu Vlade Srbije.

I taj rok je pod znakom pitanja, a uslov da se on obistini je da „sredstva za realizaciju ovog projekta budu obezbeđena u budžetu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima za 2023. godinu, što u ovom trenutku ne možemo znati, imajući u vidu to da će budžet za 2023. godinu tek biti razmatran i potom usvojen do kraja tekuće godine”.

– Sada ne postoji precizna procena vrednosti ovog projekta, a da bi ona bila utvrđena, neophodno je da bude završen projekat za izvođenje, koji će uključiti i predmer i predračun, a samim tim i procenu vrednosti svih materijala koje je neophodno nabaviti i svih radova koje je neophodno izvesti da bi ovaj posao mogao da bude završen. Gruba je procena, međutim, da bi projekat kompletne rekonstrukcije objekta SANU mogao da košta približno 30 miliona evra – ističu u Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.

Šta je predviđeno projektom rekonstrukcije čiji su autori akademik Milan Lojanica i njegove kolege arhitekte Miodrag Mirković i Milan Rašković.

Najkompleksniji projektantski zahvat predviđen je za dvorišni deo objekta, u okviru kojeg je potpuno nefunkcionalan atrijumski prostor.

– Arhitektonskim rešenjem na poziciji atrijuma projektovana je multifunkcionalna koncertna dvorana, auditorijumskih kapaciteta za 333 posetioca. Dalje po etažama nižu se adaptirani i osavremenjeni radni prostori namenjeni službama Akademije, odeljenjima Akademije i institutima, a tu su i nizovi kabineta akademika i drugo – rekao je Lojanica početkom ove godine na konferenciji za medije, a prenela Beta.

Na poslednjoj krovnoj etaži i potkupolnom prostoru, kako je Lojanica naveo, planirana je nova programska celina – Umetnički centar SANU, zamišljen kao skup radnih prostorija, ateljea, depoa, legata umetničkih dela i prostora namenjenih umetničkim i edukativnim programima.

Akademik je u maju ove godine u intervjuu „Politici” na pitanje zašto duže od godinu dana kasni obnova Palate SANU kazao da je „zadatak bio veoma složen i zahtevan, razvučen zbog raznih smetnji, korone”, ali da će rekonstrukcija biti završena na stogodišnjicu tog zdanja.

Ono što se ne dovodi u pitanje jeste da će to biti prva veća intervencija na objektu posle sedam decenija otkako je zdanje SANU obnovljeno prema projektu arhitekte Grigorija Samojlova, ruskog emigranta.

Spomenik kulture tri decenije

Palata Srpske akademije nauka i umetnosti izgrađena je 1924. po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića, nastalom 1912. godine. Predstavlja monumentalnu arhitekturu Beograda i domet domaćeg građevinarstva s početka 20. veka. Koncepcijski složen i obiman program rešavan je na velikoj površini osnove, u četiri nivoa (mezanin je naknadno unet u projekat) i sa fasadama na tri ulice. Oblikovana je akademski sa elementima neobaroka i secesije, a u registar kulturnih dobara upisana je 1992. godine.