Чека се грађевинска дозвола

Хоће ли Палата САНУ за стоти рођендан обући ново одело? Потврдан одговор на ово питање више нико се не усуђује да да, а оно што је сада очигледно јесте да реконструкција најављена 2020. неће почети ни ове године, тако да је питање да ли ће 2024, када Српска академија наука и уметности обележава век постојања, у Кнез Михаиловој улици 35 обнова здања бити завршена. Њен почетак још није ни на видику.

Захтев за издавање грађевинске дозволе коју је САНУ као инвеститор поднела почетком прошлог месеца преко пуномоћника архитектонског бироа „Bureau cube partners” ресорно министарство је одбацило пре пет дана уз образложење да је „утврђено је да нису испуњени формални услови, односно да је потребно отклонити недостатке”, наведено је у том документу и прецизирана листа документације коју треба накнадно доставити.

После грађевинске дозволе која би теоријски могла да буде убрзо издата следи пројекат за извођење, а „време потребно да он буде завршен, као и да детаљи пројекта буду усаглашени с корисником, САНУ, јесте око 90 дана”, наведено је у писаним одговорима нашем листу из Канцеларије за управљање јавним улагањима.

– Тек тада је могуће почети с припремом конкурсне документације за јавну набавку за радове. С обзиром на то да се ради о врло комплексном пројекту велике вредности, процена је да би за спровођење међународне јавне набавке, заједно с припремом конкурсне документације, било потребно до 120 дана. Имајући у виду све наведено, процена је да би посао реконструкције објекта САНУ могао да буде уговорен најраније почетком лета 2023. године – кажу у том телу Владе Србије.

И тај рок је под знаком питања, а услов да се он обистини је да „средства за реализацију овог пројекта буду обезбеђена у буџету Канцеларије за управљање јавним улагањима за 2023. годину, што у овом тренутку не можемо знати, имајући у виду то да ће буџет за 2023. годину тек бити разматран и потом усвојен до краја текуће године”.

– Сада не постоји прецизна процена вредности овог пројекта, а да би она била утврђена, неопходно је да буде завршен пројекат за извођење, који ће укључити и предмер и предрачун, а самим тим и процену вредности свих материјала које је неопходно набавити и свих радова које је неопходно извести да би овај посао могао да буде завршен. Груба је процена, међутим, да би пројекат комплетне реконструкције објекта САНУ могао да кошта приближно 30 милиона евра – истичу у Канцеларији за управљање јавним улагањима.

Шта је предвиђено пројектом реконструкције чији су аутори академик Милан Лојаница и његове колеге архитекте Миодраг Мирковић и Милан Рашковић.

Најкомплекснији пројектантски захват предвиђен је за дворишни део објекта, у оквиру којег је потпуно нефункционалан атријумски простор.

– Архитектонским решењем на позицији атријума пројектована је мултифункционална концертна дворана, аудиторијумских капацитета за 333 посетиоца. Даље по етажама нижу се адаптирани и осавремењени радни простори намењени службама Академије, одељењима Академије и институтима, а ту су и низови кабинета академика и друго – рекао је Лојаница почетком ове године на конференцији за медије, а пренела Бета.

На последњој кровној етажи и поткуполном простору, како је Лојаница навео, планирана је нова програмска целина – Уметнички центар САНУ, замишљен као скуп радних просторија, атељеа, депоа, легата уметничких дела и простора намењених уметничким и едукативним програмима.

Академик је у мају ове године у интервјуу „Политици” на питање зашто дуже од годину дана касни обнова Палате САНУ казао да је „задатак био веома сложен и захтеван, развучен због разних сметњи, короне”, али да ће реконструкција бити завршена на стогодишњицу тог здања.

Оно што се не доводи у питање јесте да ће то бити прва већа интервенција на објекту после седам деценија откако је здање САНУ обновљено према пројекту архитекте Григорија Самојлова, руског емигранта.

Споменик културе три деценије

Палата Српске академије наука и уметности изграђена је 1924. по пројекту архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, насталом 1912. године. Представља монументалну архитектуру Београда и домет домаћег грађевинарства с почетка 20. века. Концепцијски сложен и обиман програм решаван је на великој површини основе, у четири нивоа (мезанин је накнадно унет у пројекат) и са фасадама на три улице. Обликована је академски са елементима необарока и сецесије, а у регистар културних добара уписана је 1992. године.