Dok god ne budemo ulagali u prevenciju – jurićemo svoj rep

Melanom mi je dijagnostikovan marta 2012. godine, nešto manje od dve godine kasnije je metastazirao, to jest imao sam na pet skeneru sedam metastaza na unutrašnjim organima. Doktori su mi poželeli više sreće u narednom životu jer je metastatski melanom u to vreme bio smrtonosna bolest. A onda mi je profesorka Lidija Kandolf Sekulović predložila da odem u Tibingen u Nemačkoj na klinička ispitivanja jer su pronašli neke lekove koji bi mogli pomoći. Nisam verovao baš mnogo u to, želeo sam da idem u Barselonu pre nego što bude kasno, ali profesorka je bila uporna i dogodilo se čudo. Deset godina kasnije, evo mene još uvek tu među vama, „živ, zdrav i debeo”.

Danas su lekovi za metastatski melanom, hvala dragom Bogu, dostupni pacijentima u Srbiji, šest od sedam tih lekova koji produžavaju i/ili spasavaju život pacijentima obolelim od metastatskog melanoma naši pacijenti primaju zahvaljujući velikoj dobroti naših lekara, ali i nadležnih u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja i Ministarstvu zdravlja. Danas u tim ustanovama stoluju ljudi koji su moji prijatelji i sa kojima se dogovaram o uvođenju adjuvantne terapije, još modernijih lekova koje bi uskoro trebalo da primaju pacijenti kod kojih melanom još nije metastazirao. Ta terapija se prima samo godinu dana i čuva živote, jer oko polovine pacijenata se posle te terapije smatra izlečenim, ali i novac Fondu.

Udruženje pacijenata obolelih od melanoma i ove godine, sedmi put po redu, organizuje regionalni skup o melanomu u Zemunu od 28. do 30. oktobra. Na skupu će učestvovati lekari, predstavnici udruženja pacijenata i pacijenti iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Valjeva, Novog Pazara, Beograda i Zemuna. Ovo će biti najveći skup koji smo do sada organizovali, a tema će biti regionalna saradnja i, najvažnije od svega, osnivanje Regionalnog udruženja pacijenata obolelih od melanoma. To regionalno udruženje trebalo bi da omogući da svi pacijenti u našem okruženju imaju adjuvantnu terapiju, a ne samo oni koji žive u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i da uspostavi saradnju sa regionalnim udruženjem lekara koji se bave melanomom. Ovaj skup bi trebalo da bude poslednji koji organizujemo u ovom formatu, dogodine planiramo da organizujemo skup zajedno sa našim lekarima.

I na kraju, ali ne na poslednjem mestu – prevencija. Dok god ne budemo ulagali u prevenciju, jurićemo svoj rep. Mi smo siromašno društvo i ne možemo da bacamo pare tako što ćemo lečiti pacijente koji se javljaju lekarima onda kada je već kasno. Posledica je da smo u evropskom vrhu preminulih od malignih bolesti iako smo u sredini po incidenci (broju obolelih). Moramo da objasnimo našim građanima da manje puše, piju i jedu jaku hranu i da ponekad odu kod doktora i kada ih ništa ne boli. To je posao za celo društvo, ne za udruženja pacijenata. Mnogi se time bave, ali površno i traljavo, pa ne čudi što rezultati izostaju. Mi smo pre virusa korona uspeli da smanjimo „debljinu” melanoma, ali je pandemija uticala da se vratimo nekoliko velikih koraka unazad. Sad moramo iznova da objašnjavamo ljudima da obavljaju samopreglede, da odlaze kod lekara ako uoče sumnjivu promenu na koži, da ne idu u solarijum, da narednog proleća i leta ne izlažu kožu suncu kada je sunce u zenitu...