Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dokazi da je Niš centar ranohrišćanstva u svetu

U niškoj Jagodin-mali otkriveno mnogo vrednog, ali i do sada nepoznatog arheološkog materijala
Најновија археолошка налазишта у древном Наисусу (Фото Завод за заштиту споменика Ниш)

Niš – Stambena izgradnja u niškom naselju Jagodin-mala, na obali Nišave, donela je poslednjih dana ove jeseni otkrića i dokaze posle kojih se tvrdi u stručnim krugovima da je drevni Naisus bio kolevka razvoja hrišćanstva i da je Niš i prvi, ali i najveći centar ranohrišćanstva u svetu. Izmenama zakonskih propisa i odredbi, odnosno promenom pravnog statusa arheoloških lokaliteta, kojim se u potpunosti menja pristup u zaštiti arheološkog nasleđa – da se pre odobravanja svakog građevinskog projekta obavezno sprovode kompleksna arheološka istraživanja, uslovili su mnogo više reda i temeljnija utvrđivanja svega što čini vrednu istorijsku baštinu.

Nedavno su počela stručna iskopavanja u niškoj Jagodin-mali, u Pantelejskog ulici – na prostoru kasnoantičkog, to jest ranohrišćanskog lokaliteta davno poznate nekropole na ovom mestu, gde je planirana izgradnja stambenih i poslovnih objekata.

Ovaj lokalitet se inače ispituje i istražuje više od sto godina, definitivno je i zaključeno, da nepobitno postoji direktna veza između današnjeg Niša sa svojim arheološkim bogatstvom i rimskog imperatora cara Konstantina Velikog (272–337). Rimski imperator Konstantin Veliki (324–337), rođen je u drevnom Naisusu i njegova istorijska odluka iz 313. godine, odnosno donošenje Milanskog edikta (obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta održano je 2013. godine upravo u Nišu), koji je car Konstantin potpisao, dovela je do priznanja hrišćanstva kao zvanične vere i zabrane progona hrišćana na prostorima Rimskog carstva. Otuda i toliko arheoloških otkrića u današnjem Nišu sa početka hrišćanstva u Rimskom carstvu. Otuda i zaključak da je antički Naisus bio jedan od gradova gde je period ranohrišćanstva i počeo, i gde je u prošlom i ovom veku i pronađen mnogo veliki broj bazilika, zidanih grobova i grobnica, arheološkog blaga...

Stručnjaci niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture otkrili su tokom iskopavanja preko stotinu grobnih celina iz četvrtog i petog veka na prostoru od oko 500 kvadratnih metara. Otkriveno je 13 zidanih grobova, pet pravih grobnica – od čega su četiri bile delom u svodovima, a jedna koja pripada novom tipu grobnica. Otkriveno je mnogo grobnih celina sa uređenim grobnim parcelama, istraženo je 80 grobova, pronađeno je čak 75 skeleta uz misteriju da je među njima čak trećine dečjih skeleta... Ima, kao i uvek, brojnih nepoznanica, koje će se i tokom istraživanja tek razrešiti.

Na novootkrivenoj ranohrišćanskoj nekropoli u naselju Jagodin-mala pronađeno je više od stotinu grobova, a među njima su i zidani grobovi imućnih hrišćana i pet ranohrišćanskih grobnica.

– Dve su po arhitekturi jedinstvene, do sada neviđene u svetu i Niš bi mogao da dobije i još jedan simbol – Tutankamona iz Naisusa, jer grobnica jednog imućnog stanovnika liči na piramidu, pa je bilo logično – rekao je arheolog Aleksandar Aleksić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, da se tako nazove čovek koji je u njoj sahranjen.

Objašnjeno je da je nepobitno reč o ranohrišćanskoj grobnici do sada nepoznate arhitekture, koja je otvorena i do sada nije viđena nigde na drugom mestu, odnosno da je to grobnica sa kamenim pločama „na dve vode”, što je bila simbolika – pokojnik je sebi pravio večnu kuću i potvrđuje i simboliku verovanja iz perioda ranog hrišćanstva. Otvorena grobnica „niškog Tutankamona” puna je grobnih priloga, sitnica koje su sahranjene sa pokojnikom. Kako je reč o hrišćaninu, nema puno stvari, ali one pronađene imaju veliku vrednost i predstavljaju umetnost ranohrišćanskog, kasnoantičkog perioda – među ostalim tu su manje staklene posude, balsamarijumi različitih vrsta, lični nakit i novac pokojnika.

Ostale grobnice još nisu otvorene. Dve su oštećene, a dve još neotvorene...

Sve to govori da je Niš pravi i najveći centar ranohrišćanstva u svetu.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pažljivi čitalac
Dobro, i?
Vojo
Car Konstantin je bio Srbin
Tutankhamun
Kao arheolog mogu da kažem da ovako neozbiljne konstatacije može dati samo neko ko sa arheologijom nema veze i/ili ako van Srbije nikada nije otišao na iskopavanja nekog ranohrišćanskog lokaliteta u recimo Siriji, Izraelu, Turskoj.. Shvatite da su nam se srbovanja do sada obijala o glavu sa teškim potresima mozga. Ja sam bavljenje arheologijom napustio upravo iz razloga što više ni izučavanje mezolita u Srbiji nije moglo da prođe bez nacionalne premise, a o nekim kasnijim periodima da ne pričam.
Aleksandra
Mozda nije u svetu, ali sigurno jeste u Evropi, posto je srpska zemlja bila pod Vizantijom, koja je bila prvo hriscansko carstvo. Nije to nikakvo 'srbovanje' nego kao arheolog znate cinjenicu da je na Balkanu prvo pocelo hriscanstvo u Evropi (a ne u Rimu). Tako da malo manje ponizavajte svoj narod.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.