Dnevnik bezumlja

Prvo su nam silom oteli deo teritorije. Sad nas prisiljavaju da to nedelo priznamo kao legalan i legitiman čin da bi time prikrili i opravdali svoje beščašće. U kakvom to surovom i okrutnom svetu živimo?

Najpre te ubiju propagandnom mašinerijom, pa posle dokrajče („overe”) najsmrtonosnijim oružjem. Ceo jedan narod ocrne da je bez vere i karaktera (Ž. Širak), a njegovog vođu proglase za „balkanskog kasapina”. Posle dođu (podrugljivi) „milosrdni anđeli” s „tomahavcima” i kasetnim bombama. U kakvom to bezdušnom i beznadežnom svetu živimo?

Sintagma „ničim izazvan” najviše je upotrebljavan izraz u drugoj polovini ove godine u svetu. Koriste je svi prodavci magle, od Bajdena do poslednjeg komesara EU, odnosno svi oni koji sukob u Ukrajini vide kao priliku da stvore lažnu sliku i o sebi i o drugima u svetu. Kad koriste ovu sintagmu, misle na ruski napad, a zamagljuju pogaženi Minski sporazum, pogažen dogovor o neširenju NATO-a na istok, genocid nad ruskim narodom u Ukrajini od 2014. i neprihvatanje od strane Zapada ruskog predloga o neutralnosti Ukrajine. Jedna druga formulacija korišćena je krajem devedesetih godina prošlog veka: „Sprečavanje humanitarne katastrofe na Kosovu”. U kakvom to ogavnom i lažljivom svetu živimo?

Kakav užas: Rusija koristi iranske dronove u ukrajinskom sukobu! Usplahiren ceo Zapad! Ostatku sveta ostalo je samo da registruje: od 46 milijardi dolara pomoći Ukrajini do sada, najveći deo odnosi se na najsavremenije naoružanje iz SAD i zemalja EU. I u kakvom to licemernom i bezočnom svetu živimo?

Kad sporazum između dve zemlje, koji nije uperen protiv bilo koga, postane problem za širu zajednicu, izlazimo iz normalne i prelazimo u sferu apsurda. Iz te tmine progovara Vladimir Bilčik: Sporazum o konsultacijama između Srbije i Rusije je veliki udarac za proces pridruživanja zapadnog Balkana EU. U kakvom to suludom i sumanutom svetu živimo?

Tužno, da tužnije ne može biti. Predsednik vlade susedne države kaže: Nije fer da Srbija ima jeftiniju naftu. A oni koriste tu istu jeftiniju (rusku) naftu. A predsednik te države kaže: „Priča o pobijenoj srpskoj deci je gadljiva”. Pa nastavlja: „Branićemo naše pilote, jer na njihovoj borbi se zasniva naša država”. Bravo! Nesreća je samo u jednoj „sitnici”: nije reč o borbi, nego o zločinu nad kolonom izbeglica, građana njihove države, Srba koji su želeli da izbegnu pomor na svom ognjištu. I na čemu se to onda temelji ta država? A ni to nije temelj, nego nadgradnja. Temelj je postavljen još ranije – u Jasenovcu i mnogobrojnim jamama punim nedužnog srpskog življa. Bože, u kakvom to svetu nemorala i beščašća živimo?

Radomir Jovanović,
profesor u penziji, Žiča