Za rušenje Starog savskog mosta i gradnju novog – 94 miliona evra

Pre pet i po godina saznali smo da će Stari savski most u Beogradu da bude srušen, a od pre dva dana poznato je i koliko će se država Srbija zadužiti da bi uklonila postojeći most i podigla novi čelični preko Save kod „Beograda na vodi” – 79,9 miliona evra. Ugovor o zajmu osiguranom kod „China Export & Credit Insurance Corporation”-a vlada je potpisala sa grupacijom „BNP Paribas”, navedeno je u predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o kreditu koji je pre dva dana stigao u Narodnu skupštinu i koji bi trebalo da se usvoji po hitnom postupku. Vrednost posla – projektovanje i izgradnja je 94 miliona evra, a to je iznos koji će biti plaćen izvođaču radova kineskoj kompaniji „Pauer Čajna”. Iz kredita se, kako je predviđeno, finansira maksimalno 85 odsto od ukupne vrednosti posla.

U tekstu nacrta tog zakona, između ostalog, piše da je varijabilna kamatna stopa pod kojom se Srbija zadužuje euribor plus marža od 1,05 odsto, da će se kredit otplaćivati u toku sedam godina u 14 jednakih polugodišnjih rata i da zajam treba da se povuče u roku od tri godine od stupanja na snagu ugovora o kreditu.

Još nije precizirano koliko novca od tih gotovo 80 miliona evra ide na izgradnju novog mosta, a koliko za rušenje postojećeg sa prepoznatljivim zelenim lukom koji je dve savske obale spojio u doba nacističke okupacije Beograda 1942. godine. Za sada nema odgovora da li je u tu sumu uključena izgradnja pristupnih saobraćajnica sa novobeogradske i strane starog dela prestonice za projekat koji je Vlada Srbije novembra 2019. utvrdila za projekat od značaja za državu. Sigurno je da još nije izdata građevinska dozvola za gradnju novog mosta niti ona za rušenje postojećeg, a u kojoj fazi je projektovanje – juče nisu dostavile odgovore brojne institucije kojima smo uputili više pitanja na ovu temu.

Prema Prostornom planu područja posebne namene za „Beograd na vodi”, još 2014. bilo je jasno da će Stari savski most dobiti po dve trake sa obe strane, zasebne konstrukcije pripojene mostu, prva je tada izvestila „Politika”.

Da je odzvonilo Starom savskom mostu onakvom kakvom ga decenijama znamo, u jesen 2016. za naš list definitivno je potvrdio tadašnji gradonačelnik Siniša Mali. Ali, plan koji je tada najavio Mali bio je da se njegova prepoznatljiva lučna konstrukcija očuva, a da se uradi most na dva nivoa, sa više kolovoznih traka i posebnim delom za pešake i bicikliste. Još tada je bilo jasno da je jedan od glavnih razloga za to bila izgradnja „Beograda na vodi” sa 1,8 miliona stambeno-poslovnih kvadrata.

Samo nekoliko meseci kasnije, naš list otkriva da od toga po svemu sudeći neće biti ništa, da će Stari savski u potpunosti biti uklonjen i da će se na njegovom mestu graditi novi most što je ubrzo potvrdio i Stari dvor. To, očekivano, nije prošlo bez negodovanja javnosti. Jer, gradski oci uveravali su da stari most nema ama baš nikakvu vrednost, sem emotivnu, zbog čega će, uostalom, biti sačuvan i preseljen. Ukazivali su i da je svakako bio „privremeno” rešenje još u doba nacista, kao i to da novu konstrukciju sa više traka stari stubovi mosta ne bi izdržali. Stručnjaci su to ubrzo demantovali tvrdeći da i te kako postoje tehnološka rešenja kojima bi stubovi trajno mogli da se ojačaju ako je to zaista potrebno.

Već te godine sproveden je i arhitektonski konkurs za idejno rešenje novog savskog mosta na mestu starog čija bi konstrukcija, kako je navedeno, obezbedila odgovarajući plovni put širine 150 metara i visine 9,5 metara, s obzirom na to da se radi o međunarodnom plovnom putu.

Početkom 2018. u jeku izborne kampanje za Beograd, na „Sava promenadi” odlazeći gradonačelnik Mali i njegov tim najavljuju da će idejno rešenje koje će raditi Saobraćajni institut CIP biti završeno do kraja te godine i da će ubrzo biti izdata građevinska dozvola i biran izvođač radova. Tada je ukazano i da će zadatak CIP-a biti da utvrdi najbolji način za demontažu Starog savskog mosta, njegovo čuvanje i preseljenje na novu adresu.

Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP, juče je za naš list rekao da je njegova firma uradila idejni projekat za novi most, ali da im je „taj posao potom oduzet”.

– CIP je na osnovu pobedničkog rešenja sa arhitektonskog konkursa izradio idejni projekat, ali nismo nastavili projektovanje iz nepoznatog razloga – tvrdi Ignjatović.

Paralelno sa najavama o podizanju novog mosta organizovana je anketa u čiju verodostojnost je dobar deo javnosti sumnjao.

Gradski čelnici januara 2018. uveravali su da među glasovima vode oni prema kojima bi Stari savski, kad za to dođe vreme, trebalo da bude preseljen između Novog Beograda i Ade Ciganlije, gde bi bio pešačko-biciklistički ili da spoji Zemunski kej sa Lidom.

Umesto toga, naknadno se objavljuje da nisu pobedili u glasovima ni Ada, ni Lido, nego odlazak mosta na suvo – kao skulptura na Ušću.

I taman kada se činilo da je to definitivna odluka posle brojnih obrta na temu njegovog seljakanja, prošle godine iz grada je ukazano da će demontaža Starog savskog početi ove godine, da će biti prebačen na privremenu lokaciju na Paliluli i da će se naknadno odlučiti šta će biti sa njim, odnosno kako će biti iskorišćen. Na ovo se grad, čini se, odlučio upravo baš zato što dobar deo beogradske javnosti na ideju o selidbi mosta na suvo nije blagonaklono reagovao, koliko god u gradu tvrdili da je to rezultat ankete među građanima.

Gradonačelnik za uklanjanje, Đilas protiv

Poznat je stav i aktuelnog gradonačelnika na temu Starog savskog mosta. Aleksandar Šapić je u nekoliko navrata, pa i pre nego što je izabran za gradonačelnika, isticao da sadašnji most koči razvoj Novog Beograda, da je ruglo. Njegov stav je da most na tom mestu jeste neophodan, ali ne ovakav kakav danas imamo, i da herojski čin Miladina Zarića ne treba izjednačavati sa samim objektom mosta, odnosno to što je 1944. taj most opstao zahvaljujući njemu, ali samo kako bi se reka prešla, jer drugi most na Savi tada nije postojao. Stav gradonačelnika je da, ako bude sredstava, konačno treba da se urade novi most i tunel i da se proširi i produži Bulevar Nikole Tesle, i to ne zbog potreba „Beograda na vodi”, nego zbog, kako je isticao, razvoja i povezivanja 200.000 ljudi sa Palilule i 300.000 sa Novog Beograda.

Drugačiji stav ima nekadašnji gradonačelnik Dragan Đilas, u čije vreme je izgrađen Most na Adi i počela je gradnja Pupinovog mosta. On je juče u autorskom tekstu ukazao da se „mostovi u miru ne ruše nikada, a u ratu retko”.

– O tome gde treba da budu novi mostovi sud treba da daju stručnjaci. Većina će se složiti sa idejom mosta ispod Kalemegdana koji bi spojio Bulevar Nikole Tesle sa Bulevarom vojvode Bojovića. Većina bi podržala i ideju novog mosta ispod „Pančevca” ili pešačko-biciklističkog između Novog Beograda i Ade Ciganlije. Ima i onih koji će reći da bi bilo dobro povećati kapacitet Starog savskog mosta. I sam sam se kao gradonačelnik nosio tom mišlju, ali ideju nismo realizovali zbog drvenih stubova u vodi na kojima ovaj most leži – naveo je Đilas i dodao da ta ideja nije sprovedena jer su stručnjaci upozorili da čak, kada bi se dodali novi stubovi i proširio taj most, dodatni saobraćaj preko njega izazvao bi kolaps i da zato prvo treba da se izgradi tunel, pa tek da se proširuje most. Đilas je predložio i referendum na kome bi građani dobili priliku da se izjasne o sudbini Starog savskog mosta.

Nemci ga podigli, Zarić spasao

Stari savski most postavili su Nemci posle rušenja Mosta kralja Aleksandra Prvog (na njegovim stubovima danas je Brankov), koji je stradao u aprilskom bombardovanju 1941. godine i koji je tada bio jedini drumski na Savi u Beogradu. Zeleni lučni most projektovala je i 1942. izgradila nemačka firma „C. H. Jucho” iz Dortmunda. Prvobitno je trebalo da premosti Tisu kod Žablja, ali su Nemci promenili plan. Lučna saobraćajnica sa osam stubova, koja je decenijama simbol Beograda, u toku okupacije nosila je naziv „Princ Eugen”, a posle rata žitelji prestonice prozvali su ga Nemački most. Od nacističkog miniranja 1944. spasao ga je učitelj Miladin Zarić. Na mostu dužine oko 400 metara šine su postavljene osamdesetih godina 20. veka. Poslednja rekonstrukcija bila je 2008. godine. Pre osam i po godina Udruženje „Imamo plan” predložilo je Skupštini grada da most ponese Zarićevo ime, ali od toga nije bilo ništa.