За рушење Старог савског моста и градњу новог – 94 милиона евра

Пре пет и по година сазнали смо да ће Стари савски мост у Београду да буде срушен, а од пре два дана познато је и колико ће се држава Србија задужити да би уклонила постојећи мост и подигла нови челични преко Саве код „Београда на води” – 79,9 милиона евра. Уговор о зајму осигураном код „China Export & Credit Insurance Corporation”-а влада је потписала са групацијом „БНП Парибас”, наведено је у предлогу закона о потврђивању уговора о кредиту који је пре два дана стигао у Народну скупштину и који би требало да се усвоји по хитном поступку. Вредност посла – пројектовање и изградња је 94 милиона евра, а то је износ који ће бити плаћен извођачу радова кинеској компанији „Пауер Чајна”. Из кредита се, како је предвиђено, финансира максимално 85 одсто од укупне вредности посла.

У тексту нацрта тог закона, између осталог, пише да је варијабилна каматна стопа под којом се Србија задужује еурибор плус маржа од 1,05 одсто, да ће се кредит отплаћивати у току седам година у 14 једнаких полугодишњих рата и да зајам треба да се повуче у року од три године од ступања на снагу уговора о кредиту.

Још није прецизирано колико новца од тих готово 80 милиона евра иде на изградњу новог моста, а колико за рушење постојећег са препознатљивим зеленим луком који је две савске обале спојио у доба нацистичке окупације Београда 1942. године. За сада нема одговора да ли је у ту суму укључена изградња приступних саобраћајница са новобеоградске и стране старог дела престонице за пројекат који је Влада Србије новембра 2019. утврдила за пројекат од значаја за државу. Сигурно је да још није издата грађевинска дозвола за градњу новог моста нити она за рушење постојећег, а у којој фази је пројектовање – јуче нису доставиле одговоре бројне институције којима смо упутили више питања на ову тему.

Према Просторном плану подручја посебне намене за „Београд на води”, још 2014. било је јасно да ће Стари савски мост добити по две траке са обе стране, засебне конструкције припојене мосту, прва је тада известила „Политика”.

Да је одзвонило Старом савском мосту онаквом каквом га деценијама знамо, у јесен 2016. за наш лист дефинитивно је потврдио тадашњи градоначелник Синиша Мали. Али, план који је тада најавио Мали био је да се његова препознатљива лучна конструкција очува, а да се уради мост на два нивоа, са више коловозних трака и посебним делом за пешаке и бициклисте. Још тада је било јасно да је један од главних разлога за то била изградња „Београда на води” са 1,8 милиона стамбено-пословних квадрата.

Само неколико месеци касније, наш лист открива да од тога по свему судећи неће бити ништа, да ће Стари савски у потпуности бити уклоњен и да ће се на његовом месту градити нови мост што је убрзо потврдио и Стари двор. То, очекивано, није прошло без негодовања јавности. Јер, градски оци уверавали су да стари мост нема ама баш никакву вредност, сем емотивну, због чега ће, уосталом, бити сачуван и пресељен. Указивали су и да је свакако био „привремено” решење још у доба нациста, као и то да нову конструкцију са више трака стари стубови моста не би издржали. Стручњаци су то убрзо демантовали тврдећи да и те како постоје технолошка решења којима би стубови трајно могли да се ојачају ако је то заиста потребно.

Већ те године спроведен је и архитектонски конкурс за идејно решење новог савског моста на месту старог чија би конструкција, како је наведено, обезбедила одговарајући пловни пут ширине 150 метара и висине 9,5 метара, с обзиром на то да се ради о међународном пловном путу.

Почетком 2018. у јеку изборне кампање за Београд, на „Сава променади” одлазећи градоначелник Мали и његов тим најављују да ће идејно решење које ће радити Саобраћајни институт ЦИП бити завршено до краја те године и да ће убрзо бити издата грађевинска дозвола и биран извођач радова. Тада је указано и да ће задатак ЦИП-а бити да утврди најбољи начин за демонтажу Старог савског моста, његово чување и пресељење на нову адресу.

Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП, јуче је за наш лист рекао да је његова фирма урадила идејни пројекат за нови мост, али да им је „тај посао потом одузет”.

– ЦИП је на основу победничког решења са архитектонског конкурса израдио идејни пројекат, али нисмо наставили пројектовање из непознатог разлога – тврди Игњатовић.

Паралелно са најавама о подизању новог моста организована је анкета у чију веродостојност је добар део јавности сумњао.

Градски челници јануара 2018. уверавали су да међу гласовима воде они према којима би Стари савски, кад за то дође време, требало да буде пресељен између Новог Београда и Аде Циганлије, где би био пешачко-бициклистички или да споји Земунски кеј са Лидом.

Уместо тога, накнадно се објављује да нису победили у гласовима ни Ада, ни Лидо, него одлазак моста на суво – као скулптура на Ушћу.

И таман када се чинило да је то дефинитивна одлука после бројних обрта на тему његовог сељакања, прошле године из града је указано да ће демонтажа Старог савског почети ове године, да ће бити пребачен на привремену локацију на Палилули и да ће се накнадно одлучити шта ће бити са њим, односно како ће бити искоришћен. На ово се град, чини се, одлучио управо баш зато што добар део београдске јавности на идеју о селидби моста на суво није благонаклоно реаговао, колико год у граду тврдили да је то резултат анкете међу грађанима.

Градоначелник за уклањање, Ђилас против

Познат је став и актуелног градоначелника на тему Старог савског моста. Александар Шапић је у неколико наврата, па и пре него што је изабран за градоначелника, истицао да садашњи мост кочи развој Новог Београда, да је ругло. Његов став је да мост на том месту јесте неопходан, али не овакав какав данас имамо, и да херојски чин Миладина Зарића не треба изједначавати са самим објектом моста, односно то што је 1944. тај мост опстао захваљујући њему, али само како би се река прешла, јер други мост на Сави тада није постојао. Став градоначелника је да, ако буде средстава, коначно треба да се ураде нови мост и тунел и да се прошири и продужи Булевар Николе Тесле, и то не због потреба „Београда на води”, него због, како је истицао, развоја и повезивања 200.000 људи са Палилуле и 300.000 са Новог Београда.

Другачији став има некадашњи градоначелник Драган Ђилас, у чије време је изграђен Мост на Ади и почела је градња Пупиновог моста. Он је јуче у ауторском тексту указао да се „мостови у миру не руше никада, а у рату ретко”.

– О томе где треба да буду нови мостови суд треба да дају стручњаци. Већина ће се сложити са идејом моста испод Калемегдана који би спојио Булевар Николе Тесле са Булеваром војводе Бојовића. Већина би подржала и идеју новог моста испод „Панчевца” или пешачко-бициклистичког између Новог Београда и Аде Циганлије. Има и оних који ће рећи да би било добро повећати капацитет Старог савског моста. И сам сам се као градоначелник носио том мишљу, али идеју нисмо реализовали због дрвених стубова у води на којима овај мост лежи – навео је Ђилас и додао да та идеја није спроведена јер су стручњаци упозорили да чак, када би се додали нови стубови и проширио тај мост, додатни саобраћај преко њега изазвао би колапс и да зато прво треба да се изгради тунел, па тек да се проширује мост. Ђилас је предложио и референдум на коме би грађани добили прилику да се изјасне о судбини Старог савског моста.

Немци га подигли, Зарић спасао

Стари савски мост поставили су Немци после рушења Моста краља Александра Првог (на његовим стубовима данас је Бранков), који је страдао у априлском бомбардовању 1941. године и који је тада био једини друмски на Сави у Београду. Зелени лучни мост пројектовала је и 1942. изградила немачка фирма „C. H. Jucho” из Дортмунда. Првобитно је требало да премости Тису код Жабља, али су Немци променили план. Лучна саобраћајница са осам стубова, која је деценијама симбол Београда, у току окупације носила је назив „Принц Еуген”, а после рата житељи престонице прозвали су га Немачки мост. Од нацистичког минирања 1944. спасао га је учитељ Миладин Зарић. На мосту дужине око 400 метара шине су постављене осамдесетих година 20. века. Последња реконструкција била је 2008. године. Пре осам и по година Удружење „Имамо план” предложило је Скупштини града да мост понесе Зарићево име, али од тога није било ништа.