Majstori i uništitelji sveta

Solun - Grčkom premijerom filma „Fabelmanovi” Stivena Spilberga, koji će se u srpske bioskope useliti od 24. novembra, u Zdanju Olimpion na Aristotelovom trgu svečano je započeo 63. Solunski festival. U 15 programskih celina ove godine prikazuje se više od 200 filmova, a 11 njih takmiči se za prestižnu nagradu „Zlatni Aleksandar”.

Među takmičarima u međunarodnom programu je i film „Brana” senegalsko-francuskog reditelja Alija Šerija, u čijem je nastanku u svojstvu manjinskog koproducenta učestvovala i Srbija (producenti Vladimir Perišić i Vanja Milanović) sredstvima Ministarstva kulture preko konkursa FCS-a.

U tradicionalno, veoma posećenom programu „Balkanski pregled” prikazuju se filmovi „Heroji radničke klase” Miloša Pušića, dugometražni animirani film „Novac i sreća” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka juniora, kao i hrvatsko-srpski film „Ujak” Andrije Mardešića i Davida Kapaca u kojem naslovnu ulogu igra Miki Manojlović, dok se film „Leto kada sam naučila da letim” Radivoja Raše Andrića prikazuje u programskoj celini „Sledeća generacija” („Next Gen”).

Pravu poslasticu u „Balkanskom pregledu” čini počasna retrospektiva filmova reditelja, scenariste i pesnika Aleksandra Saše Petrovića (Pariz, 1929–1994), autora koji je posleratni jugoslovenski i srpski film prvi značajnije uvrstio u evropsku filmsku kulturu. Na meniju 63. Solunskog festivala, pred grčkom i međunarodnom publikom sada su njegovi filmovi: „Dvoje” (1961), „Dani“ (1963), „Tri” (1965), „Skupljači perja” (1967), „Biće skoro propast sveta” (1968), „Majstor i Margarita” (1972) i „Seobe” (1989). Sjajna prilika za ponovno „čitanje” Petrovićevog stvaralačkog opusa, a mlađim generacijama za upoznavanje jednog od lučonoša jugoslovenskog „Crnog talasa” i inicijatora prodora filmske moderne u igrano-filmsku strukturu beogradskog i srpskog stvaralačkog kruga.

Petrovićev specifični lirizam i estetika, oslobađanje od stega klasične naracije, zbog čega je često u našoj javnosti bio optuživan za „epigonstvo” , uočljivo je još od njegove intimističke etide o efemernosti ljubavi – od filma „Dvoje” sa kojim je nagovestio sve ono što će u njegovom opusu tek slediti. U filmu „Dani”, posvećenom usamljenosti mlade žene u ravnodušnom okruženju velikog grada, on još radikalnije sprovodi svoj estetski postupak, da bi u narednim filmovima podršku narativnoj snazi potražio i u literaturi Isakovića, Dostojevskog, Bulgakova, Bela, Crnjanskog.

U kultnom filmu „Tri”, sa Velimirom Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi, Petrović suptilno analizira suočavanje čoveka sa smrću u bestijalnom ratnom okruženju, u nagrađivanim i svetski slavljenim „Skupljačima perja” on slika život Roma, osuđenih na večno lutanje u potrazi za slobodom i smislom života, kao gorku rapsodiju, dok će u gotovo brehtovski skrojenom „Biće skoro propast sveta” kombinovati operetu, tragediju, politiku i ironiju da bi uz smele estetske iskorake prozborio mnogo toga o atavizmu sela suočenog sa društvenim promenama. U jugoslovensko-italijanskom filmu „Majstor i Margarita” koji je odmah posle premijere i nagrada na Pulskom festivalu takođe bio proglašen za „antikomunistički”, posežući za prozom Mihaila Bulgakova, Aleksandar Petrović će demonstrirati tu njemu svojstvenu spregu intelekta, estetizma i otvorene metaforičnosti i sa lakoćom dokazati tezu da je „Svaka vlast nasilje nad ljudima”...

Aleksandar Saša Petrović nikada nije bio miljenik ondašnjeg društva, prema njemu su se i kolege odnosile sa rezervom, bio je meta komunističke ideologije i nekako uvek svoj i poseban – liberalan, što se kasnije reflektovalo i njegovim političkim angažmanom u Srpskoj liberalnoj stranci. Na Solunskom festivalu ne prikazuje se i njegov film „Grupni portret s damom” sa Romi Šnajder u glavnoj ulozi, kao ni njegovih sedam dokumentarnih filmova koje je počeo da snima još 1957. godine...

Dimitris Kerkinos (foto: 63. TIFF)

I antropološki i dokumentaristički

Solun - Nije prvi put da u Solunu prikazujemo Petrovićeve filmove. Njegovi „Skupljači perja” prikazani su na 9. Solunskom festivalu 1968. godine, dok se film „Tri” našao u okviru podselekcije „Balkanska književnost i kinematografija” 2017. u 58. izdanju našeg festivala – kaže Dimitris Kerkinos, programer i čelnik programa „Balkanski pregled”, koji je sada priredio i Petrovićevu retrospektivu.

– Moja fascinacija Petrovićem proizilazi iz njegove sposobnosti da režira žanrovski različite vrste filmova koji se dopadaju i širokoj publici i filmskoj kritici, da pripoveda priče koristeći čisto filmska sredstva, da prilagođava književna dela na lični način, da obogati balkansku naraciju i da se fokusira na teme sa antropološkim uvidom i sa dokumentarističkom osetljivošću, kaže za „Politiku” Dimitris Kerkinos.