Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
63. SOLUN

Majstori i uništitelji sveta

Retrospektiva filmova Aleksandra Saše Petrovića i dela Pušića, Andrića, Nedeljkovićeve i Majdaka juniora pred grčkom publikom
Из филма „Мајстор и Маргарита” Александра Саше Петровића (фото: 63. ТИФФ)

Solun - Grčkom premijerom filma „Fabelmanovi” Stivena Spilberga, koji će se u srpske bioskope useliti od 24. novembra, u Zdanju Olimpion na Aristotelovom trgu svečano je započeo 63. Solunski festival. U 15 programskih celina ove godine prikazuje se više od 200 filmova, a 11 njih takmiči se za prestižnu nagradu „Zlatni Aleksandar”.

Među takmičarima u međunarodnom programu je i film „Brana” senegalsko-francuskog reditelja Alija Šerija, u čijem je nastanku u svojstvu manjinskog koproducenta učestvovala i Srbija (producenti Vladimir Perišić i Vanja Milanović) sredstvima Ministarstva kulture preko konkursa FCS-a.

U tradicionalno, veoma posećenom programu „Balkanski pregled” prikazuju se filmovi „Heroji radničke klase” Miloša Pušića, dugometražni animirani film „Novac i sreća” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka juniora, kao i hrvatsko-srpski film „Ujak” Andrije Mardešića i Davida Kapaca u kojem naslovnu ulogu igra Miki Manojlović, dok se film „Leto kada sam naučila da letim” Radivoja Raše Andrića prikazuje u programskoj celini „Sledeća generacija” („Next Gen”).

Iz filma „Dvoje” Aleksandra Saše Petrovića (foto: 63. TIFF)

Pravu poslasticu u „Balkanskom pregledu” čini počasna retrospektiva filmova reditelja, scenariste i pesnika Aleksandra Saše Petrovića (Pariz, 1929–1994), autora koji je posleratni jugoslovenski i srpski film prvi značajnije uvrstio u evropsku filmsku kulturu. Na meniju 63. Solunskog festivala, pred grčkom i međunarodnom publikom sada su njegovi filmovi: „Dvoje” (1961), „Dani“ (1963), „Tri” (1965), „Skupljači perja” (1967), „Biće skoro propast sveta” (1968), „Majstor i Margarita” (1972) i „Seobe” (1989). Sjajna prilika za ponovno „čitanje” Petrovićevog stvaralačkog opusa, a mlađim generacijama za upoznavanje jednog od lučonoša jugoslovenskog „Crnog talasa” i inicijatora prodora filmske moderne u igrano-filmsku strukturu beogradskog i srpskog stvaralačkog kruga.

Petrovićev specifični lirizam i estetika, oslobađanje od stega klasične naracije, zbog čega je često u našoj javnosti bio optuživan za „epigonstvo” , uočljivo je još od njegove intimističke etide o efemernosti ljubavi – od filma „Dvoje” sa kojim je nagovestio sve ono što će u njegovom opusu tek slediti. U filmu „Dani”, posvećenom usamljenosti mlade žene u ravnodušnom okruženju velikog grada, on još radikalnije sprovodi svoj estetski postupak, da bi u narednim filmovima podršku narativnoj snazi potražio i u literaturi Isakovića, Dostojevskog, Bulgakova, Bela, Crnjanskog.

U kultnom filmu „Tri”, sa Velimirom Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi, Petrović suptilno analizira suočavanje čoveka sa smrću u bestijalnom ratnom okruženju, u nagrađivanim i svetski slavljenim „Skupljačima perja” on slika život Roma, osuđenih na večno lutanje u potrazi za slobodom i smislom života, kao gorku rapsodiju, dok će u gotovo brehtovski skrojenom „Biće skoro propast sveta” kombinovati operetu, tragediju, politiku i ironiju da bi uz smele estetske iskorake prozborio mnogo toga o atavizmu sela suočenog sa društvenim promenama. U jugoslovensko-italijanskom filmu „Majstor i Margarita” koji je odmah posle premijere i nagrada na Pulskom festivalu takođe bio proglašen za „antikomunistički”, posežući za prozom Mihaila Bulgakova, Aleksandar Petrović će demonstrirati tu njemu svojstvenu spregu intelekta, estetizma i otvorene metaforičnosti i sa lakoćom dokazati tezu da je „Svaka vlast nasilje nad ljudima”...

Iz filma „Dani” Aleksandra Saše Petrovića (foto: 63. TIFF)

Aleksandar Saša Petrović nikada nije bio miljenik ondašnjeg društva, prema njemu su se i kolege odnosile sa rezervom, bio je meta komunističke ideologije i nekako uvek svoj i poseban – liberalan, što se kasnije reflektovalo i njegovim političkim angažmanom u Srpskoj liberalnoj stranci. Na Solunskom festivalu ne prikazuje se i njegov film „Grupni portret s damom” sa Romi Šnajder u glavnoj ulozi, kao ni njegovih sedam dokumentarnih filmova koje je počeo da snima još 1957. godine...

Dimitris Kerkinos (foto: 63. TIFF)

I antropološki i dokumentaristički

Solun - Nije prvi put da u Solunu prikazujemo Petrovićeve filmove. Njegovi „Skupljači perja” prikazani su na 9. Solunskom festivalu 1968. godine, dok se film „Tri” našao u okviru podselekcije „Balkanska književnost i kinematografija” 2017. u 58. izdanju našeg festivala – kaže Dimitris Kerkinos, programer i čelnik programa „Balkanski pregled”, koji je sada priredio i Petrovićevu retrospektivu.

– Moja fascinacija Petrovićem proizilazi iz njegove sposobnosti da režira žanrovski različite vrste filmova koji se dopadaju i širokoj publici i filmskoj kritici, da pripoveda priče koristeći čisto filmska sredstva, da prilagođava književna dela na lični način, da obogati balkansku naraciju i da se fokusira na teme sa antropološkim uvidom i sa dokumentarističkom osetljivošću, kaže za „Politiku” Dimitris Kerkinos.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.