Na ispitu popularnost Bajdena i Trampa

Ni Bajdenovo ni Trampovo ime ne nalazi se na glasačkim listićima, ali kad Amerikanci danas budu izašli na birališta, reći će šta misle i o sadašnjem i o bivšem šefu Bele kuće.

U Americi se bira novi saziv Kongresa i vlasti u brojnim saveznim državama, ali je danas i „referendum” o Džou Bajdenu i Donaldu Trampu. Izbori za Kapitol, koji se održavaju na sredini predsednikovog mandata, po pravilu su prilika da birači posredno kažu šta misle i o radu prvog čoveka vlade.

Ove godine su takozvani međuizbori prilika i za to da se birači indirektno izjasne i o tome da li nekadašnji američki lider treba ponovo da se kandiduje. U rezultatima ovih izbora mnogi će tražiti i naznaku o tome kako će Bajden i Tramp proći ako 2024. ponovo odmere snage u trci za Zapadno krilo.

Bira se svih 435 kongresmena u Predstavničkom domu i 35 od sto senatora (izbori za Kapitol se održavaju svake dve godine, s tim što se uvek bira ceo saziv donjeg doma i oko trećina mesta u gornjem domu). Republikanci i demokrate se nadmeću i za guvernerska mesta u 36 saveznih država.

Očekuje se da će Demokratska stranka izgubiti većinu u Kongresu, između ostalog i zbog nepopularnosti šefa države (podržava ga oko 40 odsto građana). Ukoliko liberali pretrpe ogromne gubitke, mogli bi da okrive izvršnu granu vlasti i pritisnu Bajdena da zbog godina ne traži još jedan mandat, već da podrži drugog demokratu. Ovog meseca šef administracije puni 80 godina i najstariji je predsednik u istoriji Amerike, dok je njegov prethodnik četiri godine mlađi.

Iako se predviđa da će republikanci zavladati u Kapitolu, za Trampa je važno da vidi koliko će dobro proći republikanci koje je on lično podržao. Što Trampovi kandidati budu uspešniji, to će bivši predsednik imati veći podsticaj da što pre objavi kandidaturu.

Iako je više puta nagovestio da će se pojaviti na izborima 2024, još to nije i zvanično saopštio. Tramp je bio angažovan u kampanji pojedinih konzervativaca koji se nadmeću s demokratama za mesta kongresmena, senatora i guvernera. Ti mitinzi su bili prilika i za njega da ispita koliko ga birači i dalje žele na političkoj sceni. Prema istraživanjima javnog mnjenja, više od 60 odsto glasača Republikanske stranke veruje da Tramp treba ponovo da se bori za mesto predsednika.

S republikanskom većinom u Kapitolu, Bajdenu će biti daleko teže da vlada. Republikanci neće odobravati socijalne i ekonomske programe izvršne grane vlasti, a natuknuli su da bi mogli da uskrate i pomoć za Ukrajinu.

Tramp će sigurno ovog meseca izaći u javnost s tom velikom vešću, piše „Forbs”. Prema informativnom sajtu „Aksios”, bivši predsednik nastoji da iskoristi „euforiju” koja će vladati povodom očekivanog republikanskog trijumfa pa će objaviti kandidaturu već sledećeg ponedeljka.

Protiv nekadašnjeg američkog lidera vodi se više istraga. Njujorško tužilaštvo ga je nedavno tužilo zbog malverzacija u porodičnoj kompaniji. Odmah posle ovih izbora treba očekivati da će i savezno tužilaštvo podignuti optužnicu protiv Trampa zbog odnošenja poverljivih dokumenata iz Bele kuće ili podsticanja na nasilje 6. januara, saznaje portal „Hil”.

Si-En-En dodaje da Ministarstvo pravde razmišlja da uposli nezavisne istražitelje da ne bi ispalo da vlada goni Trampa iz političkih razloga.

Bajdenov prethodnik je izjavio da ga optužnice neće sprečiti da se kandiduje i da bi još mogle i da mu pomognu da svoju bazu još čvršće veže za sebe. Kako je republikanski konsultant Brendan Bak ocenio za En-Bi-Si, čak i da „Tramp bude iza brave, to ga ne bi sprečilo da dobije republikansku nominaciju”.