Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На испиту популарност Бајдена и Трампа

На данашњим изборима Американци бирају конгресмене, сенаторе и гувернере, али и изражавају мишљење о бившем и садашњем председнику
На испиту популарност Бајдена и Трампа
Џо Бајден и Доналд ТрампЕПА ЕФЕ - (Jim Lo Scalzo/ Jim Bourg)

Ни Бајденово ни Трампово име не налази се на гласачким листићима, али кад Американци данас буду изашли на биралишта, рећи ће шта мисле и о садашњем и о бившем шефу Беле куће.

У Америци се бира нови сазив Конгреса и власти у бројним савезним државама, али је данас и „референдум” о Џоу Бајдену и Доналду Трампу. Избори за Капитол, који се одржавају на средини председниковог мандата, по правилу су прилика да бирачи посредно кажу шта мисле и о раду првог човека владе.

Ове године су такозвани међуизбори прилика и за то да се бирачи индиректно изјасне и о томе да ли некадашњи амерички лидер треба поново да се кандидује. У резултатима ових избора многи ће тражити и назнаку о томе како ће Бајден и Трамп проћи ако 2024. поново одмере снаге у трци за Западно крило.

Бира се свих 435 конгресмена у Представничком дому и 35 од сто сенатора (избори за Капитол се одржавају сваке две године, с тим што се увек бира цео сазив доњег дома и око трећина места у горњем дому). Републиканци и демократе се надмећу и за гувернерска места у 36 савезних држава.

Очекује се да ће Демократска странка изгубити већину у Конгресу, између осталог и због непопуларности шефа државе (подржава га око 40 одсто грађана). Уколико либерали претрпе огромне губитке, могли би да окриве извршну грану власти и притисну Бајдена да због година не тражи још један мандат, већ да подржи другог демократу. Овог месеца шеф администрације пуни 80 година и најстарији је председник у историји Америке, док је његов претходник четири године млађи.

Иако се предвиђа да ће републиканци завладати у Капитолу, за Трампа је важно да види колико ће добро проћи републиканци које је он лично подржао. Што Трампови кандидати буду успешнији, то ће бивши председник имати већи подстицај да што пре објави кандидатуру.

Иако је више пута наговестио да ће се појавити на изборима 2024, још то није и званично саопштио. Трамп је био ангажован у кампањи појединих конзервативаца који се надмећу с демократама за места конгресмена, сенатора и гувернера. Ти митинзи су били прилика и за њега да испита колико га бирачи и даље желе на политичкој сцени. Према истраживањима јавног мњења, више од 60 одсто гласача Републиканске странке верује да Трамп треба поново да се бори за место председника.

С републиканском већином у Капитолу, Бајдену ће бити далеко теже да влада. Републиканци неће одобравати социјалне и економске програме извршне гране власти, а натукнули су да би могли да ускрате и помоћ за Украјину.

Трамп ће сигурно овог месеца изаћи у јавност с том великом вешћу, пише „Форбс”. Према информативном сајту „Аксиос”, бивши председник настоји да искористи „еуфорију” која ће владати поводом очекиваног републиканског тријумфа па ће објавити кандидатуру већ следећег понедељка.

Против некадашњег америчког лидера води се више истрага. Њујоршко тужилаштво га је недавно тужило због малверзација у породичној компанији. Одмах после ових избора треба очекивати да ће и савезно тужилаштво подигнути оптужницу против Трампа због одношења поверљивих докумената из Беле куће или подстицања на насиље 6. јануара, сазнаје портал „Хил”.

Си-Ен-Ен додаје да Министарство правде размишља да упосли независне истражитеље да не би испало да влада гони Трампа из политичких разлога.

Бајденов претходник је изјавио да га оптужнице неће спречити да се кандидује и да би још могле и да му помогну да своју базу још чвршће веже за себе. Како је републикански консултант Брендан Бак оценио за Ен-Би-Си, чак и да „Трамп буде иза браве, то га не би спречило да добије републиканску номинацију”.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.