„Zlatni Aleksandar” putuje u Kostariku preko Brisela

63. SOLUN

Solun - Film „Imam električne snove” kostarikanske autorke Valentine Morel, nastao inače u belgijko-francusko-kostarikanskoj koprodukciji, osvojio je nagradu „Zlatni Aleksandar – Teo Angelopulos” i deset hiljada evra kao pobednički film 63. Solunskog festivala.

 Reč je o delikatnom filmu o nežnosti i osetljivosti tinejdžerskog doba s jedne i nemilosrdnosti sveta odraslih s druge strane, a Morelova se sa tim hvata kroz sliku bogate likovne teksture. Morelova priča o nemirnoj šesnaestogodišnjoj Evi koja bi umesto s majkom više volela da živi kod otuđenog oca koji je u fazi prolaska druge adolescencije. „Imam električne snove” hvata onu tanku liniju između ljubavi i mržnje u svetu u kojem se agresija i bes prepliću sa vrtoglavicom ženskog seksualnog buđenja, što je Valentina Morel, inače nekada belgijski đak, već istraživala u svoja dva kratka nagrađivana filma koji su prethodili ovom njenom dugometražnom debiju.

Nagradu „Srebrni Aleksandar – Specijalna nagrada žirija” osvojio je švajcarski film „Parče neba” Mihaela Koha, snimljen u izolovanom mestu na Alpima, dok je „Bronzani Aleksandar” za najbolju režiju pripao japanskoj rediteljki Čije Hajakavi za film „Plan 75”. Hajakavin tiho subverzivni filmski pogled na bešćutno buduće društvo u kojem se ipak otkriva i lepota i dostojanstvo ljudskog života, govori zapravo o programu japanske vlade kojim se podstiču građani stariji od 75 godina na dobrovoljnu autanaziju kako bi se popravio starosni prosek zemlje. Autorka otkriva kulturu spremnu za žrtvovanje onih koji predstavljaju teret zdravstvenoj zaštiti i finansijskim sistemima. Nešto poput lapota, ali na sofisticiraniji, ljubazniji, japanski način.

 Čije Hajakava kao da poručuje: „Šta god da se desi uvek je već prekasno da bilo šta od toga bude važno”, ono što je ostalo neizrečeno među generacijama je već zacementirano, a japanski građani mogu da imaju jednu od dve moguće uloge. Ili da budu jednokratni teret ili trgovci smrću. Zbog humanosti njenih poruka, izvrsne glume i režije njen film je osim nagrade za režiju osvojio i nagradu žirija kritike Fipresci, kao i nagradu grčkog parlamenta „Ljudske vrednosti”.

 Solunska zvanična nagrada za najbolji umetnički doprinos pripala je filmu „Brana” francusko-libanskog autora Alija Šerija, u čijem je nastanku učestvovala i Srbija kao koproducentski partner. Nagrada publike „Fišer” u glavnom programu dodeljena je holandskom filmu „Narkoze”, u programu grčkih filmova „Crnom kamenu” Spirosa Jakovidesa, a u programu „Balkanski pregled” turskom filmu „Gorući dani” Emina Alpera koji je nedavno bio prikazan na festivalu „Slobodna zona” u Beogradu.

 U programu „Balkanski pregled” veliko interesovanje izazvala je retrospektiva filmova Aleksandra Saše Petrovića, a na festivalu u Solunu bili su još prikazani Pušićevi „Heroji radničke klase”, Andrićevo „Leto kada sam naučila da letim” i dugometražno animirani film „Novac i sreća” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Juniora...