Mile iz Ponora

Događa se da kada nestane jedan čovek nestane i jedna epoha koju je taj čovek obeležio na poseban i originalan način. Mile Grozdanić je bio stvaralac, važan kreator jedne epohe jugoslovenske grafike, dizajna knjiga i plakata u vremenu kada na vidiku nije ništa ukazivalo da će ove umetničke vrline preuzeti tehnika u obliku kompjuterizacije umetnosti. Sliku o Milu Grozdaniću dao je najjasnije istoričar umetnosti Lazar Trifunović govoreći o Milovom umetničkom putu: „Mile Grozdanić je od grafičkog radnika postao grafički umetnik.” Njegov put kreće od zanatlije u štampariji a završava do profesora beogradske Likovne akademije. Dobitnik je važnih nagrada ovde i u svetu za grafiku. Strast za tim oblikom umetnosti odvodi ga zatim i na Cetinje, gde na tamošnjoj akademiji osniva odsek za grafiku. Bio je to težak put, pun otpora, tumaranja u mraku, ali takvi su putevi odvažnih i posebnih.

Baveći se dizajnom knjige, prateći i primenjujući iskustva najvećih majstora iz ove oblasti, unoseći pri tom svoju svestranost i osobenost, logično je da je 2007. godine napisao „Put do knjige”, kapitalno delo o nastanku, istoriji, umetničkoj opremi i realizaciji knjige. Iako smo svedoci razvoja i primene visoke tehnologije u svim oblastima stvaralaštva, tehnologije za koju se bojimo da će preći u entropiju i da će obesmisliti čovekov smisao za stvaralačku igru – uprkos tome knjiga i dalje spada u najveće dostignuće čovečanstva. Bez knjige nema civilizacije. Ovo je sažeta poruka Mila Grozdanića. U poslovima vezanim za Knjigu (sa velikim K), on se držao zakona sklada. Tu zakonitost je bez razlike i izuzetka primenjivao za knjige iz likovne umetnosti, literature, fotografije i nauke, kao i na časopise i kataloge. I upravo takav pristup koji je on tokom svog čitavog profesionalnog života gajio prema knjizi nas je zbližio i povezao kroz saradnju 45 godina. Njegov vrhunski doprinos grafičkom oblikovanju izdanja Izdavačke kuće „Gradac” jeste originalno pismo „grozd” za logotip časopisa „Gradac”.

Ne mogu a da sve ovo ne završim rečima Sreta Bošnjaka i stavim tačku u kojoj je sublimisana suština umetnosti Mila Grozdanića: „Slika je za Grozdanića civilizacijska činjenica prvorazredne vrednosti i značaja: jezik slike tvori novu dimenziju sveta, od arhetipa do mita i od simbola do metafizike.” Zbog toga – nastavlja Sreto Bošnjak – „Grozdanić ne slika ono što vidi već ono što od praiskona žudi da bude viđeno: tajanstveni svet dubine podsvesti i nespoznati svet onostranog iskustva.”

Na katalogu Milove prve izložbe u Beogradu – iz onih davnih godina – pisalo je „Mile iz Ponorâ”. Ponori su ličko selo u kome je rođen. Bio je ubeđen da su se u tim Ponorima – prema njegovim više irealnim nego dokazivim idejama – sreli Vergilije i Dante pred ono slavno opako putovanje. Ali fikcije inventivnih ljudi, kao što je Mile Grozd, ostavljaju dubok trag u stvarnosti.