Stratišta uvrštena na mape studijskih poseta, ali ne i ekskurzija

Pre tri i po meseca Muzej žrtava genocida podneo je inicijativu da se u programe rekreativnih nastava, studijskih putovanja i učeničkih ekskurzija za osnovne i srednje škole, primereno uzrastu, obavezno uvrste obilasci mesta stradanja žrtava ratnih i zločina protiv čovečnosti u periodu Drugog svetskog rata u našoj domovini, susednim državama i širom Evrope. Taj predlog je prosvetnoj vlasti mogao biti upućen i pre nego što je predsedniku Srbije zabranjena privatna poseta Jasenovcu, ali je stigao neposredno posle toga. Odmah je prihvaćen. Resorni ministar Branko Ružić tada je najavio da je prosvetni vrh na korak od realizacije ideje da đaci obilaze mesta ratnih stradanja u Srbiji, regionu i inostranstvu, koju i lično podržava uveren da bi doprinela razvoju sveopšte kulture sećanja u našem društvu. Sad je s reči prešao na delo.

Da bi inicijativa Muzeja žrtava genocida postala deo obaveza škola, morala je da postane deo pravilnika o organizaciji đačkih putovanja (ekskurzija, izleta, nastave u prirodi, studijskih poseta). To se nije desilo. Ministarstvo prosvete ovih dana poslalo je školama, a i na svom zvaničnom sajtu objavilo, novo Stručno uputstvo za ostvarivanje studijskog putovanja u osnovnoj i srednjoj školi. Tim dokumentom se precizira da studijsko putovanje nije đačko putovanje kojim se zamenjuju ekskurzije, izleti, rekreativna ili nastava u prirodi. Objašnjava se i da studijsku posetu organizuje škola, za grupu učenika i nastavnika, iz jedne ili više škola, na teritoriji Republike Srbije, u regionu i inostranstvu.

I pre nego što je sročen ovaj novi dokument, važećim pravilnicima bilo je predviđeno da škola može da planira i realizuje studijsko putovanje za grupu učenika u cilju „učenja jezika i upoznavanja kulture, saradnje u okviru projekata i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada, a koje se izvodi uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležne školske uprave”. Novim stručnim uputstvom proširen je spisak ciljeva i zadataka studijskog putovanja i tu su udenute: „poseta mestima istorijskih događaja; poseta mestima stradanja civilnog stanovništva i spomenicima učesnika oslobodilačkih ratova i borbi; i poseta memorijalnim centrima, spomen-parkovima i spomen-područjima”. Ostaje nada pokretača inicijative da će ove školske godine biti značajno veći broj đačkih poseta ovim lokalitetima, sad ucrtanim u mapu školskih studijskih putovanja, koja škole organizuju sporadično, za daleko manji broj učenika u odnosu na populaciju osnovaca i srednjoškolaca koji masovno idu na ekskurzije, izlete i nastavu u prirodi.

Važeći pravilnici o realizaciji ekskurzija za osnovce i srednjoškolce nisu promenjeni, njima nije posebno preporučeno, a kamoli propisana obaveza, da se u programe đačkih putovanja uvrste obilasci mesta stradanja žrtava ratnih i zločina protiv čovečnosti u periodu Drugog svetskog rata u našoj domovini, susednim državama i širom Evrope, ni na zvaničnu inicijativu Muzeja žrtava genocida. A pravilnici jesu važniji od uputstva. Pravilnicima je odavno predviđeno ono što se sad, doduše opširnije, objašnjava stručnim uputstvom, da je neophodno da škola na osnovu detaljne dokumentacije dobije saglasnost nadležne školske uprave da bi mogla da realizuje studijsko putovanje. Takva saglasnost joj nije potrebna za organizovanje ekskurzije ili rekreativne. Stručnim uputstvom nije predviđeno da studijska putovanja za đake budu besplatna, ali je precizirano da nisu alternativa ekskurzijama i da se časovi moraju nadoknaditi ako se studijske posete organizuju nastavnim danima. Naš prosvetni vrh nije se odvažio da razvoju sveopšte kulture sećanja u našem društvu doprinese, recimo, pozivom školama da studijske posete realizuju na određenim spomen-područjima u Srbiji, kao što, na primer, treću godinu zaredom prosvetna vlast u Republici Hrvatskoj poziva škole da za osmake i srednjoškolce realizuju terensku nastavu u Jasenovcu da bi spoznali razmere počinjenih zločina protiv čovečnosti, i to uz napomenu da resorno ministarstvo refundira sve troškove (prevoz, smeštaj, hrana) i za đake i za nastavnike.

Međutim, Muzej žrtava genocida, u saopštenju za javnost, izražava poštovanje i zahvalnost Ministarstvu prosvete i resornom ministru „na efikasnom postupanju po našoj inicijativi”. U tom saopštenju se navodi da je muzej „primio informaciju da je Ministarstvo prosvete, prethodno prihvativši inicijativu da se u programe učeničkih putovanja, ekskurzija i rekreativnih nastava uključi i obilazak gubilišta i stratišta pripadnika srpskog naroda iz perioda Drugog svetskog rata, upravo donelo posebno stručno uputstvo za realizaciju ovih obrazovnih aktivnosti”. Konstatuje se i da se „na taj način, posle pauze od nekoliko decenija, ponovno uspostavlja dobra praksa da učenici osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji deo vaspitno-obrazovnih aktivnosti sprovode i na mestima stradanja svojih sunarodnika”, kao i da se „time naša zemlja i na ovaj način priključila razvijenim demokratijama, poput Izraela i brojnih evropskih država, koje u svojim obrazovnim sistemima imaju obavezne studijske boravke učenika na mestima stradanja i bojištima iz razdoblja Drugog svetskog rata”.

Ako je, uzevši sve u obzir, jasno da studijska putovanja nisu obavezna, da važećim pravilnicima o realizaciji ekskurzija za osnovce i srednjoškolce nije kao naročito važno naglašeno, niti kao dužnost propisano, da đaci obilaze stratišta i bojišta, na čemu onda Muzej žrtava genocida zahvaljuje prosvetnoj vlasti i u čemu se ogleda efikasnost najodgovornijih za obrazovanje?

– Prethodne inicijative Muzeja žrtava genocida su trideset godina nailazile na zid ćutanja, a ova je apsolutno odmah prihvaćena i sad to seme treba negovati, stvarati zajednicu znanja, kruniti opšteprisutnu kulturu zaborava. Nije nam cilj da bilo koja naša aktivnost ili ideja bude uvedena nekakvim dekretom, već da bude posledica postepenog snaženja svesti i zato smo od Ministarstva prosvete tražili da se pre svega uradi jedno uputstvo, da se naša inicijativa podrži, a onda korak po korak, kroz mehanizme koji postoje, da se uvodi u praksu. Ponuđeno je i da se ide sa obavezujućim uputstvom, ali moramo postepeno da vratimo svest da su ova mesta nama izuzetno važna iako su dramatična i traumatična, da niko tamo ne hrli zato što ima višak slobodnog vremena ili zato što su to mesta gde će se lepo provesti, nego zato što su to mesta gde ćemo učiti, mesta gde ćemo stvarati i razvijati vrednosne sudove. Temu koja je vrlo delikatna i bolna za početak dodajemo studijskim putovanjima. Ovo je prvi i najvažniji korak, sve ostalo će ići lakše – razjašnjava Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.

Uz opasku da smo kao nacija skloni stihiji „sve ili ništa” i da na kraju uglavnom bude – ništa, sada je, tvrdi Ristić, konačno postignuta sinergija države, matične muzejske institucije i ogromnog dela javnosti.

– Sledeći korak s naše strane biće inicijativa da se definiše određeni budžet da najbolji srpski đaci, recimo, vukovci, osvajači prva tri mesta na republičkim takmičenjima iz društveno-humanističkih nauka i umetnosti, već od naredne školske godine u oktobru budu nagrađeni studijskom posetom Kraljevu i Kragujevcu. Idemo korak po korak, svi smo partneri i svi smo na istom zadatku – uverava Ristić.