„Engleski klubovi” na Pešteri

Pešterska visoravan – Rad od svitanja do sutona, veče uz televizijski program u društvu sa starijim ukućanima... Sutradan opet isto... Tako do nedelje, do odlaska kod komšija ili seoske prodavnice, tek da se vide sa ljudima. To je život, bez uzbuđenja i iznenađenja, za seoske momke, ratare ili stočare, svejedno i bilo gde u ruralnoj Srbiji. Za utehu, slične nevolje imaju i mladi farmeri iz razvijenih evropskih zemalja. I njih mami posao u gradu i stabilna primanja. Stoga i tamo kao i ovde ima opustelih sela.

To je podstaklo predstavnike organizacije UN za hranu i poljoprivredu FAO da pomognu i pokrenu seosku mladež, kako bi sami sebi stvorili uslove za kvalitetniji život na selu.

– Tokom niza aktivnosti u okviru programa FAO a uz pomoć holandske vlade za razvoj stočarstva na Pešterskoj visoravni – kaže za „Politiku” nacionalni vođa projekta Sašo Martinov – odlučili smo da nekoliko mladića i devojaka iz ovdašnjih sela uputimo u Englesku, da vide kako njihove kolege na selu organizuju život. I, eto, po njihovom povratku obišli smo oko 80 pešterskih sela, a u 20, na teritoriji sjeničke, tutinske i prijepoljske opštine, formirali smo klubove mladih farmera. Oni su nedavno primljeni i u evropsku asocijaciju ovih klubova. Vlada Srbije pomogla je plaćanjem članarine i sada mladi sa Pešteri, koji su tako organizovani, mogu po veoma povoljnim uslovima da putuju svuda po svetu, prisustvuju savetovanjima, seminarima, razmenjuju iskustva...

Svoje utiske i iskustva posle povratka iz Engleske ukratko nam prenose Elvisa Fijuljanin i Mujo Bogućanin iz sela Melaje, tvrdeći da „ti klubovi tamo postoje stotinu godina. Tu se organizuju razna predavanja, razni oblici zabave, takmičenja u znanju, sportu... Daleko su i oni od grada, ali u svojim selima imaju disko večeri, proslave rođendana”.

Doznajemo i da ovi klubovi donekle imaju i „provodadžijsku” ulogu, jer se tu mladi sa sela često i zaljubljuju. Na Pešteri su momci i devojke lako pronašli prostorije za ovakva druženja, jer ima viška objekata. Pomoć u opremanju dobili su od FAO i tu sada imaju i kompjutere. Pored zabave i druženja, pohađaju kurs za računare, za engleski jezik, slušaju predavanja o unapređenju stočarstva.

Zato su puni hvale za svoj klub Emil Čolaković i Almir Murtić, koji se bave stočarstvom, takođe u selu Melaje.

– Stariji meštani – dodaje koordinator klubova u ovim opštinama Esad Folić – u početku su sa nepoverenjem gledali na sve ovo u smislu dangube, ali kad smo očistili selo, kad smo preuzeli deo tereta oko organizacije sajma stočarstva, onda se to menja. Mi, inače, želimo da promenimo ’poslovnu politiku’ u našem poslu, recimo, umesto ulaganja u kupovinu dve krave, kupićemo jednu kravu i muzilicu.

U promeni ovog shvatanja pomaže im, svakako, i poseta Vilijama Lorensa i Suzi Hobi, predstavnika klubova farmera Velsa, koje smo zatekli u ovom pešterskom selu. Od Vilijama doznajemo da on poseduje farmu od 300 muznih krava i oko 400 hektara pašnjaka i to je za tamošnje prilike farma srednje veličine:

– Nisam ja bogat farmer, jer velike su obaveze i ulaganja. Država nas stimuliše ako održavamo farmu, a ne po grlu ili litru mleka, ali je opet veća zarada trgovaca nego proizvođača. Mnogo je posla, nema odmora. Ja sam, ipak, odlučio da se posle sedmogodišnjeg rada u gradu vratim na selo. Bez obzira na to što su različiti nivoi u razvoju stočarstva, može se i od ovdašnjih farmera puno naučiti. Ovde mi se dopada hrana, domaća je i izvanrednog ukusa. Kod nas je sve iz marketa. Bez obzira na to što predajem svakodnevno 5.500 litara mleka, ja za svoje potrebe kupujem u prodavnici. Dopada mi se i što ovde ljudi znaju i da se odmore, a ne samo da rade.

Mladi farmeri, članovi kluba iz Melaja, uzvratiće posetu Velšanima. Plan je da jedni kod drugih borave po dve-tri nedelje, ali ne kao gosti već kao gosti-farmeri, da u gostima rade svešto i domaćin, odnosno da se ne dangubi i da ponešto jedni od drugih nauče.