„Енглески клубови” на Пештери

Пештерска висораван – Рад од свитања до сутона, вече уз телевизијски програм у друштву са старијим укућанима... Сутрадан опет исто... Тако до недеље, до одласка код комшија или сеоске продавнице, тек да се виде са људима. То је живот, без узбуђења и изненађења, за сеоске момке, ратаре или сточаре, свеједно и било где у руралној Србији. За утеху, сличне невоље имају и млади фармери из развијених европских земаља. И њих мами посао у граду и стабилна примања. Стога и тамо као и овде има опустелих села.

То је подстакло представнике организације УН за храну и пољопривреду ФАО да помогну и покрену сеоску младеж, како би сами себи створили услове за квалитетнији живот на селу.

– Током низа активности у оквиру програма ФАО а уз помоћ холандске владе за развој сточарства на Пештерској висоравни – каже за „Политику” национални вођа пројекта Сашо Мартинов – одлучили смо да неколико младића и девојака из овдашњих села упутимо у Енглеску, да виде како њихове колеге на селу организују живот. И, ето, по њиховом повратку обишли смо око 80 пештерских села, а у 20, на територији сјеничке, тутинске и пријепољске општине, формирали смо клубове младих фармера. Они су недавно примљени и у европску асоцијацију ових клубова. Влада Србије помогла је плаћањем чланарине и сада млади са Пештери, који су тако организовани, могу по веома повољним условима да путују свуда по свету, присуствују саветовањима, семинарима, размењују искуства...

Своје утиске и искуства после повратка из Енглеске укратко нам преносе Елвиса Фијуљанин и Мујо Богућанин из села Мелаје, тврдећи да „ти клубови тамо постоје стотину година. Ту се организују разна предавања, разни облици забаве, такмичења у знању, спорту... Далеко су и они од града, али у својим селима имају диско вечери, прославе рођендана”.

Дознајемо и да ови клубови донекле имају и „проводаџијску” улогу, јер се ту млади са села често и заљубљују. На Пештери су момци и девојке лако пронашли просторије за оваква дружења, јер има вишка објеката. Помоћ у опремању добили су од ФАО и ту сада имају и компјутере. Поред забаве и дружења, похађају курс за рачунаре, за енглески језик, слушају предавања о унапређењу сточарства.

Зато су пуни хвале за свој клуб Емил Чолаковић и Алмир Муртић, који се баве сточарством, такође у селу Мелаје.

– Старији мештани – додаје координатор клубова у овим општинама Есад Фолић – у почетку су са неповерењем гледали на све ово у смислу дангубе, али кад смо очистили село, кад смо преузели део терета око организације сајма сточарства, онда се то мења. Ми, иначе, желимо да променимо ’пословну политику’ у нашем послу, рецимо, уместо улагања у куповину две краве, купићемо једну краву и музилицу.

У промени овог схватања помаже им, свакако, и посета Вилијама Лоренса и Сузи Хоби, представника клубова фармера Велса, које смо затекли у овом пештерском селу. Од Вилијама дознајемо да он поседује фарму од 300 музних крава и око 400 хектара пашњака и то је за тамошње прилике фарма средње величине:

– Нисам ја богат фармер, јер велике су обавезе и улагања. Држава нас стимулише ако одржавамо фарму, а не по грлу или литру млека, али је опет већа зарада трговаца него произвођача. Много је посла, нема одмора. Ја сам, ипак, одлучио да се после седмогодишњег рада у граду вратим на село. Без обзира на то што су различити нивои у развоју сточарства, може се и од овдашњих фармера пуно научити. Овде ми се допада храна, домаћа је и изванредног укуса. Код нас је све из маркета. Без обзира на то што предајем свакодневно 5.500 литара млека, ја за своје потребе купујем у продавници. Допада ми се и што овде људи знају и да се одморе, а не само да раде.

Млади фармери, чланови клуба из Мелаја, узвратиће посету Велшанима. План је да једни код других бораве по две-три недеље, али не као гости већ као гости-фармери, да у гостима раде свешто и домаћин, односно да се не дангуби и да понешто једни од других науче.