Većina muzeja i galerija nisu pristupačni osobama s invaliditetom

Većina muzejskih ustanova delimično je pristupačna osobama s invaliditetom, pokazalo je istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koje je sprovedeno uz podršku Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Studija pod nazivom „Kultura pristupačnosti: istraživanje o pristupačnosti muzeja i galerija u Srbiji”, kojom su prvi put obuhvaćene sve muzejske ustanove u našoj zemlji – 97 muzeja i galerija, otkrilo je da 61 odsto muzejskih ustanova sebe ocenjuje kao delimično pristupačno, a četvrtina svoju ustanovu doživljava kao nepristupačnu za osobe s invaliditetom. Kada je reč o fizičkoj pristupačnosti, podaci pokazuju da 57 odsto ustanova nije pristupačno za posetioce koji imaju neku vrstu invaliditeta – tek svaka sedma ustanova poseduje toalet prilagođen osobama s invaliditetom, dok svega devet odsto njih poseduje lift koji mogu koristiti osobe sa hendikepom.

Kako navode autori ove studije, više od dve trećine naših muzeja i galerija nije komunikaciono pristupačno – pod ovim pojmom obuhvaćena je signalizacija oznaka unutar ustanove, način prikaza i postavljanja legendi, natpisa i opisa eksponata, audio-deskripcija i multimedijalni sadržaji, digitalna pristupačnost i internet sajtovi, kao i pi-ar aktivnosti usmerene na osobe s invaliditetom kao ciljne grupe publike.

U posebno nezavidnoj situaciji nalaze se slepi i slabovidi ljubitelji umetnosti – preko 90 odsto muzejskih ustanova nema sisteme za orijentaciju prikazane na Brajevom pismu, niti zvučnu signalizaciju, kao ni taktilne staze i taktilna polja za bezbednost (i)li usmeravanje kretanja, a nedostaje im i signalizacija kontrastnih boja za kretanje i orijentaciju kroz ustanovu. Znakove za kretanje i orijentaciju u ustanovi u vidu piktogramskih prikaza, koji su posebno korisni za prevazilaženje jezičkih barijera, kao i za komunikaciju sa osobama s intelektualnim teškoćama kroz slikovni prikaz informacija, ima svega šest odsto muzeja i galerija.

Toalete prilagođene osobama s invaliditetom ima tek svaki sedmi muzej i galerija, a u svim izložbenim prostorima svega trećina muzeja i galerija ima postavljene klupe ili druge sedalne površine, što je od posebnog značaja za osobe s otežanim kretanjem, starije osobe i trudnice. Ovaj kriterijum delimično je ispunilo 27 odsto muzejskih ustanova, dok 44 odsto njih nema obezbeđene klupe u izložbenim prostorima, odnosno u okviru postavki.

Imajući u vidu da osobe s invaliditetom imaju veće troškove dolaženja na kulturna dešavanja, s obzirom na to da je nekima od njih potreban poseban prevoz i/ili organizovana pratnja, mnoge institucije uvele su politiku povlašćenih cena ulaznica za ovu populaciju. Više od polovine muzeja i galerija u Srbiji nudi besplatan ulaz osobama s invaliditetom, a popuste nudi šest odsto ovih ustanova kulture. Ipak, važno je napomenuti da skoro četvrtina muzejskih ustanova ima besplatan ulaz za sve posetioce, kako za stalnu postavku tako i za posebne izložbe i dešavanja. Oko 15 odsto muzeja i galerija ne predviđa politiku popusta za osobe s invaliditetom. U grupi ustanova koje obezbeđuju popuste, najveći broj muzejskih ustanova besplatan ulaz predviđa za jednog pratioca osobe s invaliditetom, dok svaki deseti ne obezbeđuje popust za pratioce.

Kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa hendikepom, podaci izvedeni iz ove studije govore da manje od petine muzejskih ustanova zapošljava osobe s invaliditetom prema ugovoru o radu. Manje od deset odsto muzeja i galerija angažuju osobe s invaliditetom kao saradnike po drugim kratkoročnim ugovorima, a kada je reč o volontiranju, nijedna muzejska ustanova ne uključuje kao volontere osobe s invaliditetom.

Publikacija „Kultura pristupačnosti” biće poslata svim institucijama u Srbiji kako bi im poslužila kao vodič i uputstvo koje će im pomoći u postizanju veće pristupačnosti, a Zavod za proučavanje kulturnog razvitka tokom sledeće godine sprovešće niz obuka širom Srbije.