Zapad više nije protiv udara na Rusiju

U Ukrajini je jučerašnji dan obeležen ruskim napadima na energetsku infrastrukturu u Odesi. Ukrajinski mediji navode da su dva drona kamikaze oborena, ali je najmanje pet dronova našlo svoje mete i nanelo značajnu štetu. Tvrdi se da je u Nikolajevskoj i Hersonskoj oblasti oboreno još osam „šahida”. U komentaru za Si-En-En potpredsednik ukrajinske vlade Aleksandar Kubrakov je rekao da je sada oko polovine energetske infrastrukture Ukrajine značajno oštećeno, a deo je potpuno uništen. Juče je nastavljeno i teško granatiranje Donjecka.

Mediji su primetili da od pre nekoliko dana sa Zapada stižu informacije da vlade zemalja NATO-a više nisu protiv ukrajinskih udara na Rusiju. „Ukrajina nije u obavezi da se ograniči na sopstvenu teritoriju, odbijajući rusku agresiju. Sa naše tačke gledišta, Ukrajina koristi svoje pravo na samoodbranu, sadržano u članu 51 Povelje UN”, rekla je Kristijan Hofman, portparolka nemačkog kancelara.

Kako je primetila „Strana”, ni SAD više ne insistiraju na tome da Oružane snage Ukrajine ne udare na rusku teritoriju, pošto se, navodno, manje plaše eskalacije iz Moskve. Britanski „Tajms” piše: „Mi ne kažemo Kijevu: ’Nemojte da udarate Ruse’. Ne možemo im reći šta da rade. Na njima je kako će koristiti svoje oružje, ali kada koriste oružje koje smo mi obezbedili, mi samo insistiramo da ukrajinska vojska poštuje međunarodne zakone ratovanja i da se pridržava Ženevskih konvencija”.

Britanski list navodi da je to jedino ograničenje, ali da se „podrazumeva da ruske porodice ne bi trebalo da postanu mete i ne bi trebalo da bude pokušaja da se eliminišu određeni pojedinci”. „Koliko znamo, Ukrajina ispunjava ove uslove”, rekao je izvor iz Pentagona.

Juče je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da Rusija mora da ima jasno postavljenu granicu bezbednosti, jer će morati da živi u uslovima konfrontacije. „Ne krećemo se, već smo stigli na stanicu koja se zove ’konfrontacija’. Treba da budemo sabrani, jaki i moramo da imamo granicu bezbednosti, jer i dalje moramo da živimo u uslovima ove konfrontacije”, odgovorio je Peskov na pitanje novinara „kuda ide situacija u odnosima sa Zapadom”. On je za kanal „Rossija 1” ukazao na to da je Zapad ignorisao zabrinutost Rusije oko sprovođenja sporazuma iz Minska o Ukrajini, što je bilo preteča specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Ruski mediji podsećaju da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel rekla u intervjuu listu „Cajt” da je „sporazum iz Minska iz 2014. godine bio pokušaj da se Ukrajini da vreme”. Ona je rekla da sumnja da su zemlje NATO-a mogle da učine onoliko koliko sada čine da pomognu Ukrajini.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Džejms Kleverli je juče ocenio da bilo kakvi mirovni pregovori u Ukrajini moraju biti realni i sadržajni, a ne „samo paravan za novo rusko naoružavanje i dalju regrutaciju vojnika”. Šef britanske diplomatije je za „Skaj njuz” rekao da zaista ne vidi ništa što bi ga uverilo u iskrenost ruske strane i ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi mirovnih pregovora.