Reforma maturskog ispita iz đačke perspektive

Kada je pre četiri godine izvršena reforma plana i programa rada gimnazija u sklopu koje je išla i reforma maturskog ispita, tadašnji čelnici Ministarstva prosvete najavili su taj projekat kao revoluciju u srpskoj prosveti. Nažalost, ispostavilo se da je reč o još jednoj nekvalitetnoj reformi.

Programi rada određenih predmeta su do te mere „istumbani” da sada učenik drugog razreda gimnazije na časovima biologije izučava genetiku, koja je po starom programu izučavana u četvrtom razredu.

Ne sme se zaboraviti ni podatak da učenici prva dva razreda gimnazije ukupno imaju 17, odnosno 18 predmeta. To podrazumeva da svakog dana imaju po sedam i više časova, a prema navodima velikog broja učenika, podosta đaka više nema vremena za vannastavne i vanškolske aktivnosti. Predavači izbornih predmeta suočeni su s nemogućnošću držanja nastave jer veliki broj škola ne raspolaže dovoljnim prostornim kapacitetima, a časovi izbornih programa su po rasporedu uglavnom šesti, sedmi, osmi ili čak deveti čas u toku dana. Iako je ova reforma za cilj imala „rasterećenje”, trenutno je malo ko u stanju da to rasterećenje vidi, učenici ponajmanje.

Trešnja na vrhu ove „reform-torte” jeste državna matura. Ovaj projekat ima cilj da se znanje svih učenika iz svih škola na teritoriji Srbije vrednuje tako što će isti test polagati i učenik stručne škole i gimnazije. Izgleda da se zaboravilo na jednu sitnicu – fond časova. Iako su nas učenike na jednoj prezentaciji prosvetni savetnici uveravali da će zahtevi biti adekvatno nivelisani klasifikacijom pitanja po nivoima (osnovni, srednji i napredni), izražavam opravdanu sumnju da će, ukoliko ovaj test bude bio ulaznica za fakultete, učenici gimnazija biti u znatnoj prednosti u odnosu na učenike srednjih škola, što nikako nije u redu.

Još jedna rupa na ovom siru zvanom reforma jeste član 72. Ustava Republike Srbije, kojim se jemči autonomija univerzitetima. To znači da fakulteti koji tradicionalno nose epitet popularnih (ETF, FON, Medicinski, Mašinski, Filozofski...) najverovatnije neće priznavati državnu maturu kao valjan pokazatelj znanja učenika, već će tražiti dodatna testiranja (nekakav vid prijemnog ispita), što je daleko od rasterećivanja učenika, koji su po starom sistemu polagali trodelni maturski ispit i prijemni ispit, a sad bi trebalo da polažu i do pet kojekakvih ispita.

Valja razmotriti i uporednu strukturu sistema sticanja uverenja o završenom srednjoškolskom obrazovanju.

Po starom sistemu, bar što se gimnazija tiče, učenici su pisali sastav iz srpskog jezika na zadatu temu iz književnosti koju su izučavali prethodne četiri godine, radili test iz matematike ili prevodili tekst sa stranog jezika i branili maturski rad. Po novom, učenici bi polagali test iz srpskog, test iz matematike i jedan predmet po izboru s liste predmeta, što je mnogo zahtevnije nego po starom sistemu.

Još jedan tragikomičan podatak u vezi s ovim projektom, koji je dva puta odlagan zbog pandemije kovida 19, jeste to da se generacija učenika rođenih 2005. godine, koja bi trebalo prva da polaže „ispit zrelosti” po novom sistemu, nije u njemu okušala. Priliku da provere svoje znanje, već su imali sadašnji brucoši (generacija rođena 2003. godine) u aprilu ove godine, sadašnji maturanti učestvovaće u pilotiranju u maju 2023. godine, a oni koje ovaj ispit očekuje moraju da sačekaju 1. septembar 2023, kada bi trebalo da saznaju sve detalje u vezi s ovim projektom, a 2024. godinu da se u njemu oprobaju.

Aleksa Jevtić,
gimnazijalac