Реформа матурског испита из ђачке перспективе

Када је пре четири године извршена реформа плана и програма рада гимназија у склопу које је ишла и реформа матурског испита, тадашњи челници Министарства просвете најавили су тај пројекат као револуцију у српској просвети. Нажалост, испоставило се да је реч о још једној неквалитетној реформи.

Програми рада одређених предмета су до те мере „истумбани” да сада ученик другог разреда гимназије на часовима биологије изучава генетику, која је по старом програму изучавана у четвртом разреду.

Не сме се заборавити ни податак да ученици прва два разреда гимназије укупно имају 17, односно 18 предмета. То подразумева да сваког дана имају по седам и више часова, а према наводима великог броја ученика, подоста ђака више нема времена за ваннаставне и ваншколске активности. Предавачи изборних предмета суочени су с немогућношћу држања наставе јер велики број школа не располаже довољним просторним капацитетима, а часови изборних програма су по распореду углавном шести, седми, осми или чак девети час у току дана. Иако је ова реформа за циљ имала „растерећење”, тренутно је мало ко у стању да то растерећење види, ученици понајмање.

Трешња на врху ове „реформ-торте” јесте државна матура. Овај пројекат има циљ да се знање свих ученика из свих школа на територији Србије вреднује тако што ће исти тест полагати и ученик стручне школе и гимназије. Изгледа да се заборавило на једну ситницу – фонд часова. Иако су нас ученике на једној презентацији просветни саветници уверавали да ће захтеви бити адекватно нивелисани класификацијом питања по нивоима (основни, средњи и напредни), изражавам оправдану сумњу да ће, уколико овај тест буде био улазница за факултете, ученици гимназија бити у знатној предности у односу на ученике средњих школа, што никако није у реду.

Још једна рупа на овом сиру званом реформа јесте члан 72. Устава Републике Србије, којим се јемчи аутономија универзитетима. То значи да факултети који традиционално носе епитет популарних (ЕТФ, ФОН, Медицински, Машински, Филозофски...) највероватније неће признавати државну матуру као ваљан показатељ знања ученика, већ ће тражити додатна тестирања (некакав вид пријемног испита), што је далеко од растерећивања ученика, који су по старом систему полагали троделни матурски испит и пријемни испит, а сад би требало да полажу и до пет којекаквих испита.

Ваља размотрити и упоредну структуру система стицања уверења о завршеном средњошколском образовању.

По старом систему, бар што се гимназија тиче, ученици су писали састав из српског језика на задату тему из књижевности коју су изучавали претходне четири године, радили тест из математике или преводили текст са страног језика и бранили матурски рад. По новом, ученици би полагали тест из српског, тест из математике и један предмет по избору с листе предмета, што је много захтевније него по старом систему.

Још један трагикомичан податак у вези с овим пројектом, који је два пута одлаган због пандемије ковида 19, јесте то да се генерација ученика рођених 2005. године, која би требало прва да полаже „испит зрелости” по новом систему, није у њему окушала. Прилику да провере своје знање, већ су имали садашњи бруцоши (генерација рођена 2003. године) у априлу ове године, садашњи матуранти учествоваће у пилотирању у мају 2023. године, а они које овај испит очекује морају да сачекају 1. септембар 2023, када би требало да сазнају све детаље у вези с овим пројектом, а 2024. годину да се у њему опробају.

Алекса Јевтић,
гимназијалац