Nema univerzalnog recepta za roditeljstvo

Svako dete se rodi sa podjednakim mogućnostima za razvoj potencijala. Mališanu se posebno treba posvetiti u prvih sedam godina koje se ne mogu nikada ponoviti, jer u tom ciklusu deca razvijaju i do 80 odsto svojih sposobnosti, interesovanja i usvajanja navika, bile one dobre ili loše. Ono što se tada propusti, teško može u kasnijim godinama da se nadomesti, jer svako dete je talentovano za nešto i samo je važno da prepoznamo za šta su talentovani i da to podržavamo. Ovim rečima Bojana Stanković, autorka trećeg izdanja knjige „Deca uče od nas”, govori o važnosti brige o najmlađima i smatra i da se deca sve više suočavaju sa spoljnim faktorima koji utiču na njihov psihofizički, emocionalni i mentalni razvoj, kao i da univerzalan recept za roditeljstvo ne postoji. Iskustvo u dosadašnjem radu je pretočila u svojevrstan priručnik, u kome je poseban akcenat stavljen na digitalno doba i nesigurnosti koje ono donosi roditeljima.

Stankovićeva za „Politiku” kaže da najveće greške u odgajanju dece u današnje moderno digitalno doba roditelji stvore zbog nevladanja informacijama, ali i zbog želje da decu odgajaju u skladu sa istim vrednostima s kojima su i sami odgajani.

– Nemoguće je primeniti, sem ljubavi i podrške, većinu principa kojima su se generacije od pre 20, 30 i više godina odgajale, zato što tada nije bilo ovoliko spoljašnjih faktora (digitalnog sveta), koji dosta utiču na emocionalni i mentalni razvoj dece. Često volim da kažem da su najvažniji faktori za razvoj zdrave ličnosti (deteta) sve ono što ništa ne košta i svaki roditelj ima, a to su neograničena količina ljubavi, podrške i osluškivanja emocionalnih potreba mališana. Tri su najdominantnija tipa ličnosti dece: auditivac, kinestetičar i vizuelac. I na sva tri načina kroz edukacije treba pristupiti deci – ističe Stankovićeva.

Naša sagovornica ima stav da je emocionalna inteligencija važnija od drugih, jer ako ne znamo da kontrolišemo sopstvene emocije i ne razvijemo empatiju, nemoguće je da napredujemo na drugim životnim poljima jer „džabe nam znanje ako nismo u dobrom emocionalnom stanju”.

– Većina odluka koje donosimo zavise od stanja u kojem se nalazimo. Kod dece se može početi sa razvijanjem još u najmlađem vrtićkom uzrastu, a to se najbolje čini ličnim primerom i pokazivanjem sopstvenih emocija, kao i uvažavanjem tuđih emocija. Stručnjaci su se zalagali godinama unazad za to da je za sreću i uspeh deteta važna genetika, a danas se dosta govori o terminu epigenetika, koji nam objašnjava koliko je važniji uticaj spoljašnih faktora u odnosu na genetiku. Period detinjstva je kamen temeljac, a dalji razvoj su spratovi koji se nadograđuju. Ako temelj nije stabilan dolazi do propadanja nekih spratova – napominje Stankovićeva.

Naša sagovornica podseća da se u poslednje dve godine povećalo vršnjačko nasilje koje nastaje zbog povećane agresivnosti kod dece, a povećana je i zavisnost dece od digitalnih uređaja, igrica, interneta, društvenih mreža… Porastao je i broj asocijalne dece, zanemaruju se školske i vanškolske aktivnosti, umanjio se broj mališana koji se svakodnevno bave sportom, a povećao broj onih koji imaju suženi rečnik koji obiluje poštapalicama.

– Poslednja informacija koju sam čula je da smo prva zemlja u Evropi u kojoj deca školskog uzrasta u proseku dnevno provode oko pet-šest sati na internetu i to rezultira povećanjem broja dečaka i devojčica koji se javljaju centru za bezbednost dece na internetu usled uznemiravanja putem društvenih mreža. Kako se zaštititi od toga? Pre svega edukacijom roditelja, dece, vaspitača i nastavnika, a treba i govoriti o tome u medijima što više – dodaje Stankovićeva.