Bol u leđima može da se izleči i bez operacije

Na Vojnomedicinskoj akademiji u toku godine se obavi veliki broj najraznovrsnijih i najsavremenijih operacija kičme. Praktično zato nema potrebe za odlaskom pacijenata u inostranstvo zbog lečenja problema na kičmenom stubu. Postoji veliki broj profesija koje su ugrožene zbog preopterećenja kičme pa traže pomoć neurohirurga. To su informatičari, profesori, profesionalni vozači, zemljoradnici, činovnici, novinari, hirurzi… Ljudi koji se bave ovim profesijama zahtevaju često korišćenje prevoznog sredstva, podizanje tereta, rad u prinudnom položaju, dugo sedenje ili stajanje u istom položaju.

Dr Olivera Jovanikić (Foto: lična arhiva)

Asistent dr sc. med. Olivera Jovanikić, neurohirurg Klinike za neurohirurgiju Vojnomedicinske akademije, ističe da hronični bol u leđima nije znak da je uvek neophodna operacija. Postoje mnogi lekovi i procedure koje danas omogućavaju da se hroničan bol u donjem delu kičmenog stuba leči bez operacije (konzervativno). Najvažnije je postavljanje pravilne dijagnoze porekla i prirode bola.

– Tada će i lečenje, razume se, biti uspešno. Hronični bol u donjem delu leđa prati veliki broj različitih simptoma. Za neurohirurga je veoma značajan simptom poremećaj funkcije mokrenja ili gubitak određenih pokreta. U tim slučajevima je operacija neophodna. Da bi se postavila dijagnoza, najčešće se radi snimanje magnetnom rezonancom bez kontrasta, a veoma često preporučuje se i snimanje skenerom, elektromioneurografija nerava i mišića donjih ekstremiteta, a takođe i snimanje rendgenom – ističe naša sagovornica, koja je doktorirala na temu lečenja hroničnog bola minimalno invazivnim procedurama.

Postoji više faktora koji mogu dovesti do operacije na kičmenom stubu. To su povrede kičme (usled saobraćajne nesreće, pada, skoka u vodu sa visine), obavljanje poslova koji zahtevaju dugo sedenje ili stajanje, konstantno podizanje tereta ili stalno korišćenje prevoznog sredstva. Moguć je i nasledan faktor u nastanku oboljenja, pre svega vezivnog tkiva kičmenog stuba. Starenje kičmenog stuba je prirodan proces i to često zahteva lečenje operacijom.

– Najčešće su operacije usled degenerativne promene na kičmenom stubu ili oštećenja ligamenata kičme (diskus hernija, spondilolisteza, oboljenje malih zglobova kičme). Ove operacije su poseban deo neurohirurgije. U mnogim zemljama se zastupa mišljenje o potrebi nastanka posebne specijalizacije/subspecijalizacije – spinalne hirurgije – kaže dr Jovanikić, koja obavlja deset vrsta pregleda ultrazvukom, među kojima je i pregled perifernih nerava i mišića.

Danas, nakon operacije kičme, pacijent može da ustane iz kreveta najčešće veoma brzo – istog ili već sledećeg dana. Tokom naredna dva-tri dana prati se stanje operativne rane, kao i opšte stanje pacijenta. Ukoliko sve protiče bez komplikacija, pacijent se otpušta kući i dolazi na previjanja u ambulantu. Zatim sledi oporavak, tokom koga se različitim metodama fizikalne terapije poboljšava njegov hod, postura, snaga mišića, oporavljaju se periferni nervi ili kičmena moždina, koji su pre operacije bili oštećeni. – Kompletan oporavak može da traje od šest nedelja do dve godine (u najtežim slučajevima, na primer, kod preloma kičme). Najteže povrede kičme često zahtevaju više operacija i specifičnu i dugotrajnu rehabilitaciju koja može trajati i više godina. U oporavku oštećenja kičme, nerava i kičmene moždine značajnu ulogu ima takođe hiperbarična komora. Hiperbarična komora se preporučuje posle operacije kao deo kompleksnog lečenja pacijenta. Naravno da je uvek bolje sprečiti nego lečiti. Savremeni način života dovodi do dugotrajnih opterećenja kičmenog stuba. Na to utiču dugotrajno sedenje, naročito u istom i nepravilnom položaju, odsustvo fizičke aktivnosti, naročito pešačenja, nevežbanje mišića koji pravilno drže kičmeni stub, podizanje tereta, fizički rad, korišćenje prevoznih sredstava učestalo. Svakodnevno vežbanje, pešačenje, plivanje, povremena primena hiperbarične komore značajno može usporiti starenje kičme i potrebu za njenim lečenjem – napominje dr Jovanikić i dodaje da je poznavanje zaštitnih položaja pri podizanju velikih tereta izuzetno značajno. Veliki značaj u preventivi ima i fizikalna terapija.