Baba Jaga u atačmentu

Da li se pisac smeje istim onim ciničnim, zubatim osmehom kojim se osmehuje i roditelj dok ubeđuje svoje dete kako veštice zapravo ne postoje, osećajući nekakvu gadnu jezu po leđima? Šta misli pisac ko mu je odveo i obrnuo priču u pravcu koji nije planirao ili za koji čak nije znao? Da li nam „u životu” rukopis romana tumači doktorka Aba Bagay, stručnjak za slovensku mitologiju i studije slovenskog folklora, ili će nas još jednom uhvatiti jeza kada u imenu junakinje Abe Bagay prepoznamo anagram iza kojeg se krije Baba Jaga, starica-čarobnica, veštica koja živi na samom rubu šume, u maloj i tesnoj izbi koja stoji na kokošijim nogama i okreće se oko sebe...

Baba Jaga se u mitologiji pojavljuje kao prelja i tkalja, što jeste glavna osobina nekoga ko vuče konce i upravlja ljudskim sudbinama. Ona je glavna junakinja romana „Baba Jaga je snijela jaje” poznate evropske spisateljice Dubravke Ugrešić, iako se u romanu tajanstveno (ne)pojavljuje. Za njom tragamo okrećući se oko pasusa, tražeći njene tragove među rečenicama.

Pored toga što obrađuje slovenski mit i sasvim rasvetljava lik baba Jage, Dubravka Ugrešić se u romanu igra i sopstvenom poetikom, zauzimajući neku vrsta ciničnog „otklona” od priče – otklona sličnog onom koji se javlja kada sebe i druge ubeđujemo da baba Jage ko bajagi ne postoje. Igrajući se i sa samom pozicijom pripovedača, u tri dela zaista zanimljivog romana, spisateljica se duhovito i inteligentno, opet na tri različita načina, igra, kako sa baba Jagom, tako i sa knjigom koju piše. Ta autopoetička literarna igra je zadivljujuća, te zaista možemo uživati u ruci zrelog pisca koji je toliko siguran u ono što želi da se može igrati ozbiljnom pričom i njenim oruđima.

Prvi deo romana „Pođi tamo – ne znam kamo, donesi to – ne znam što” govori o odnosu majke koja je ušla u devetu deceniju života i kćeri koja pokušava da se sa njom sporazume u novozagrebačkom stanu. Dobro napisani dijalozi, rafinirani humor već svojstven Dubravki Ugrešić, uvode nas u priču o ženama i starosti koja će se preneti u češke toplice, u drugi, centralni deo romana „Baba Jaga je snijela jaje”, gde tri starice, Pupa, Kukla i Beba, provode šest uzbudljivih dana.

Priča o starosti, u poglavlju čiji je naslov „Pitaj, samo znaj, svako pitanje ne vodi dobru”, sada već prerasta u društveni problem, sociološki fenomen u banjskom velnes centru. Dubravka Ugrešić, uz ironiju koja se pojačava i na kraju transformiše u grotesku, bez esejiziranja, kroz doživljaje svojih junakinja i živopisne, sada već uveliko groteskne sporedne junake, u pozadini druge priče otkriva problem trećemilenijumske potrebe da se svim raspoloživim medicinsko-kozmetičkim sredstvima ostane večno mlad i lep.

Treći deo „Što više znaš, brže stariš” zapravo je mejl koju gore već pomenuta doktorka folklora Aba Bagay (!?) šalje uredniku koji ju je prethodno zamolio da pregleda prozni rad autorke koja je napisala priču na temu baba Jage, naravno onu priču koju smo u prethodnom poglavlju pročitali. Aba tako uz mejl šalje i atačment, kratke izvode iz enciklopedija i knjiga koje definišu baba Jagu i sva njena lica, te dodaje opaske, skrećući pažnju uredniku na detalje u priči koji imaju veze sa mitom o baba Jagi. Treće poglavlje tako postaje neka vrsta vodiča za razumevanje prethodnih delova i kopče koja će spojiti sve tri priče u jednu: roman o baba Jagi i starosti za koju je ova veštica najbolja metafora.

Međutim, tu nije kraj zanimljivoj igri punoj anagrama, rebusa, inteligentne literarne enigmatike, sa najvećom pikanterijom – igrom skrivalica u kojoj treba pronaći pripovedača, ali i baba Jagu – glavno rešenje ove „skandinavke” o ženama i starosti.