Gajenje predrasuda

U sledu naslova koji se smenjuju u tzv. programskoj šemi dolazi ponekad do spojeva koji svakoj pojedinačnoj emisiji menjaju, dodaju ili pojačavaju značenje. Tako nešto desilo se u petak na dva programa Televizije Crne Gore.

          Glavna tema svakodnevne emisije „Prvi olimpijski krug” bila je, sasvim razumljivo, vaterpolo utakmica Crna Gora – Mađarska. Uz uobičajene čestitke i pohvale igri, borbenosti, ponašanju „crnogorskih ajkula” i isticanje visokog dometa koji predstavlja ulazak reprezentacije u polufinale olimpijskog turnira, govorilo se i o uzrocima poraza. Tu se, između ostalog, od jednog gosta moglo čuti ne samo da je sudija bio pristrasan već i da Svetskoj vaterpolo federacijii stručnoj javnosti nije prihvatljiva mogućnost da zemlja novajlija eliminiše višestrukog šampiona u borbi za zlatnu medalju, te damali nadjačaju velesilu i iznenade trijumfom već na svom olimpijskom debiju. Bio je to, moglo bi se reći, prigovor predrasudama.

          Samo što se ova sportska emisija završila na Drugom programu, na Prvom je počeo informativno-dokumentarni „Argument”, posvećen upravo predrasudama. O njihovom nastanku i o lošim posledicama, o okamenjenim obrascima mišljenja o drugima, ali i o sebi, o rastu negativnih emocija po skali od omalovažavanja preko diskriminacije do mržnje, o manjku saznanja i neistinama iz kojih se rađaju proizvoljnosti i uopštavanja u prosuđivanju, o proizvodnji i zloupotrebi predrasuda u političke svrhe, o zavisti prema tuđem uspehu...govorili su doktori nauka iz Podgorice i Beograda: Radovan Radonjić, Todor Baković, Ratko Božović i Čedomir Čupić.

          A kad se s opšteg, naučno-teorijskog, nivoa iskaza sišlo na nešto praktičniji i lokalniji teren, dr Baković je dao povoda i za uvođenje primera. Rekavši da mali narodi snagom duha, morala, volje, časne istorije, bogate tradicije...mogu biti najbolji, otvorio je put ka zaključku da se upravo sport, kultura, nauka, obrazovanje ispostavljaju kao polje gde njihovi rezultati podjednako vrede.

          Za ilustraciju teze – opet vaterpolisti. Autorka Svetlana Vujotić ponavlja kadrove koji danima promiču ekranom: osvajanje titule evropskog prvaka u Malagi, slavljenički vatromet na svečanom dočeku, navijački TV spot,nacionalna zastava na pobedničkom postolju, kajron-parola „Raduj se, Crna Goro”...

Ništa nije sporno ni u ovom višednevnom radovanju i slavlju ni u njegovoj upotrebi u emisiji o predrasudama. Nevolja je što se sama emisija nije oduprla stereotipima pokazavši kako upravo televizija stvara, održava i podržava predrasude. U početnom delu istraživanja fenomena, novinarka RT CG pominje i nezaobilaznu činjenicu – pogubnu ulogu predrasuda u tragičnim ratovima devedesetih. A kao jedinu ilustraciju te epohe međunacionalnih sukobanudi arhivske snimke iz Vukovara.

Nije li se ratovalo i nešto bliže Podgorici? Ne prete lisuđenja Crnogorcima za „podvige” u okolini Dubrovnika ili u zarobljeničkom logoru Morinj?

I može li se gajenjem predrasuda o prošlosti očekivati da u budućnosti korov – vrsta zakržljava?