Гајење предрасуда

У следу наслова који се смењују у тзв. програмској шеми долази понекад до спојева који свакој појединачној емисији мењају, додају или појачавају значење. Тако нешто десило се у петак на два програма Телевизије Црне Горе.

          Главна тема свакодневне емисије „Први олимпијски круг” била је, сасвим разумљиво, ватерполо утакмица Црна Гора – Мађарска. Уз уобичајене честитке и похвале игри, борбености, понашању „црногорских ајкула” и истицање високог домета који представља улазак репрезентације у полуфинале олимпијског турнира, говорило се и о узроцима пораза. Ту се, између осталог, од једног госта могло чути не само да је судија био пристрасан већ и да Светској ватерполо федерацијии стручној јавности није прихватљива могућност да земља новајлија елиминише вишеструког шампиона у борби за златну медаљу, те дамали надјачају велесилу и изненаде тријумфом већ на свом олимпијском дебију. Био је то, могло би се рећи, приговор предрасудама.

          Само што се ова спортска емисија завршила на Другом програму, на Првом је почео информативно-документарни „Аргумент”, посвећен управо предрасудама. О њиховом настанку и о лошим последицама, о окамењеним обрасцима мишљења о другима, али и о себи, о расту негативних емоција по скали од омаловажавања преко дискриминације до мржње, о мањку сазнања и неистинама из којих се рађају произвољности и уопштавања у просуђивању, о производњи и злоупотреби предрасуда у политичке сврхе, о зависти према туђем успеху...говорили су доктори наука из Подгорице и Београда: Радован Радоњић, Тодор Баковић, Ратко Божовић и Чедомир Чупић.

          А кад се с општег, научно-теоријског, нивоа исказа сишло на нешто практичнији и локалнији терен, др Баковић је дао повода и за увођење примера. Рекавши да мали народи снагом духа, морала, воље, часне историје, богате традиције...могу бити најбољи, отворио је пут ка закључку да се управо спорт, култура, наука, образовање испостављају као поље где њихови резултати подједнако вреде.

          За илустрацију тезе – опет ватерполисти. Ауторка Светлана Вујотић понавља кадрове који данима промичу екраном: освајање титуле европског првака у Малаги, слављенички ватромет на свечаном дочеку, навијачки ТВ спот,национална застава на победничком постољу, кајрон-парола „Радуј се, Црна Горо”...

Ништа није спорно ни у овом вишедневном радовању и слављу ни у његовој употреби у емисији о предрасудама. Невоља је што се сама емисија није одупрла стереотипима показавши како управо телевизија ствара, одржава и подржава предрасуде. У почетном делу истраживања феномена, новинарка РТ ЦГ помиње и незаобилазну чињеницу – погубну улогу предрасуда у трагичним ратовима деведесетих. А као једину илустрацију те епохе међунационалних сукобануди архивске снимке из Вуковара.

Није ли се ратовало и нешто ближе Подгорици? Не прете лисуђења Црногорцима за „подвиге” у околини Дубровника или у заробљеничком логору Морињ?

И може ли се гајењем предрасуда о прошлости очекивати да у будућности коров – врста закржљава?