Šolc se nada trgovinskom dogovoru sa Amerikom

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je da bi Brisel i Vašington do kraja marta mogli da reše trgovinski spor oko državnih subvencija koje je vlada Džozefa Bajdena odobrila američkim kompanijama, a koje evropski proizvođači doživljavaju kao diskriminaciju.

„Moj utisak je da SAD u velikoj meri razumeju naše brige”, izjavio je nemački kancelar.

Šolc je iskazao optimizam nakon što se u nedelju u Parizu sastao sa šefom Jeliseja Emanuelom Makronom. Francuska i Nemačka snažnije od svih članica Evropske unije pobunile su se protiv Bajdenove ekonomske politike, koju nazivaju protekcionističkom. Posle susreta sa Šolcom, i Makron je izjavio da podržava pregovore koje Evropska komisija vodi s Vašingtonom da bi postigla trgovinski sporazum, prenosi „Politiko”.

I lideri ostalih članica Evropske unije trebalo bi da se početkom sledećeg meseca sastanu i razgovaraju kako još da odgovore na ekonomsku politiku Bele kuće, uključujući evropske subvencije za privredu unutar bloka. Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis izjavio je prošle sedmice da je Bajdenova ekonomska politika „diskriminatorska prema evropskim kompanijama”. Dombrovskis je istakao da ima napretka u pregovorima između Evropske komisije i Bele kuće, ali da još nisu rešena sva pitanja koja zabrinjavaju Brisel.

Spor je nastao prošle godine, kad je u SAD usvojen Zakon o smanjenju inflacije, predviđajući subvencije za domaću privredu u vrednosti od 369 milijardi dolara. Zahvaljujući ovim merama, američka vlada je od ovog januara počela da pomaže energetici i čistim tehnologijama. To znači da Vašington dotira i proizvodnju baterija i omogućava poreske olakšice za električne automobile proizvedene u Severnoj Americi.

Otkako su letos u Zapadnom krilu najavili ovu politiku, Evropska unija je počela da traži da Vašington od poreza oslobodi i evropske automobile. Najviše su bile zabrinute Francuska i Nemačka, strahujući da će njihova auto-industrija trpeti zbog američkog protekcionizma. „Fajnenšal tajms” je pisao da u Parizu i Berlinu strepe da će investitori napustiti Francusku i Nemačku i preseliti proizvodnju u SAD. Ono što bi moglo da podstakne selidbu kapitala nisu samo subvencije američke vlade i oslobađanje od poreza, već i energenti, koji su daleko jeftiniji s druge strane Atlantika.

Evropljani nisu blagonaklono gledali ni na Bajdenovu krilaticu „Kupuj američko”, koja je zamenila slogan bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa „Amerika na prvom mestu”. Mere koje se kriju iza parole „Kupuj američko” obavezuju državu da kupuje robu koja je sastavljena od najmanje 75 odsto delova proizvedenih u SAD, čime je Bajden podigao raniju granicu od 55 odsto.

Kako Vašington nije pristajao na evropske zahteve, Makron i Šolc su jesenas predložili Briselu da razmisli o sopstvenim subvencijama za domaću industriju i razvoj visokih i zelenih tehnologija. I u Parizu i u Berlinu smatrali su da Evropska komisija mora da zaštiti evropske proizvođače od „nepoštene” američke, ali i kineske konkurencije.

„Kina štiti svoju industriju, Amerika štiti svoju industriju, a Evropa je otvorena kuća”, izjavio je tada Makron, pozivajući Evropsku uniju da odobri subvencije.

Istovremeno je evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton poručivao da se evropska ekonomija suočava s „egzistencijalnim izazovom” zbog američkog protekcionizma. Šolc je tada upozoravao da će se razbuktati transatlantski trgovinski rat ako Amerika i Evropska unija ne potpišu novi trgovinski sporazum.

Kako ocenjuje Si-En-Bi-Si, Evropska unija će se teško dogovoriti o subvencijama unutar svog bloka jer pojedine vlade smatraju da neće svi uživati istu korist od evropskog protekcionizma. Irska je upozorila da treba izbeći „trku u subvencijama” sa Amerikom i politiku koja će bogatijim zemljama Evropske unije omogućiti da više pomognu svojoj privredi nego što to mogu manje razvijene članice.