Veličkovićev legat premijerno pred publikom

Muzej grada Beograda tokom cele 2023. obeležavaće 120 godina postojanja i na radost naše kulturne javnosti na prvoj u nizu izložbi kojom započinju tih slavljeničkih 365 dana biće dela našeg velikog umetnika i akademika Vladimira Veličkovića. Reč je o radovima koje je on lično za života odabrao kao dar za baš ovu kuću i koji nisu mogli da se vide do sada na jednom mestu. Postavka pod nazivom „Vladimir Veličković – poklon kolekcija Muzeju grada Beograda” biće otvorena večeras u muzejskom Salonu u 19 sati.

U danima pripreme pred svečanost, za „Politiku” je govorila Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, koja je istakla da je 2023. izuzetno važna za muzej na čijem je čelu, pa stoga i za grad Beograd, a da izložba ujedno nosi važnu poruku i za početak rada muzeja i za njegovo trajanje, a to je – darivanje. Brojni legati, poklon kolekcije i pojedinačni pokloni umetnika, naučnika, kolekcionara i drugih ljubitelja kulture i umetnosti dragoceni su deo zbirki koje muzej baštini, dodaje ona.

– Muzej čuva više od 157.000 dela koja su u statusu kulturnog dobra i povrh toga tu su i studijske zbirke, dobar deo njih nastao je upravo posredstvom darivanja. Reprezentativna dela Vladimira Veličkovića, koja su nam 2021. poverena, predstavljaju jednu od najznačajnijih donacija koje je Muzej grada Beograda dobio u prethodnom periodu. Reč je o dve monumentalne slike u tehnici ulje na platnu, dva crteža u tehnici akril na papiru i 24 serigrafije na papiru, svi nastali od 1972. do 2009. Oni su i svedočanstvo o jednoj izuzetnoj umetničkoj ličnosti koja je ostavila prepoznatljiv trag na savremenoj umetničkoj sceni, a predstavljaće i važan izvor za neka buduća likovna tumačenja njegovog umetničkog opusa. Treba reći da nam je izuzetna čast da baš izložba njegovih dela bude prva u nizu onih koje će tokom 12 meseci nositi oznaku obeležavanja ove godišnjice, jer je on prvi umetnik kojeg je nakon 1973. nagradio Muzej grada Beograda velikom Godišnjom nagradom za doprinos umetnosti i kulturi. Budući da je bio i čovek koji je izuzetno brinuo o mladim umetnicima i pomagao im, bio je veliki mentor i profesor, mnoge mlade ljude je izveo na svetsku scenu kroz rad svoje fondacije, mi ćemo mu se odužiti kroz saradnju sa naslednicima fondacije. Upravo će dve naredne izložbe biti posvećene stvaralaštvu dvojice umetnika koji su dobili nagradu za crtež njegove fondacije, a to su Damjan Kovačević i Nemanja Mate Đorđević – naglašava Jelena Medaković.

Do 26. februara, kako za naš list ističe Vuk Vidor, sin našeg slikara i član Umetničkog saveta MGB, na izložbi će biti moguće videti i tri dokumentarna filma: „Vladimir Veličković, naličje tišine”, autora Rajka Petrovića i Vladimira Sojata (produkcija Somboli 2003), „Izbor crnog”, Fransoa Katona iz 2013. i „Sledeći dan Veličkovićev atelje” iz 2021, koji je on snimio, a snimke prati muzika grupe „Ejot”.

– Do Vladinog poklona Muzej grada Beograda nije imao nijedno njegovo delo u zbirci i on je takođe prepoznao značaj zaveštanja na koje se odlučio, posebno jer je lično gajio neraskidivu vezu sa Beogradom, a sada je ovo i odlična prilika da se ta dela prikažu jer neka od njih su iz njegovog poslednjeg perioda i nisu nikad mogla da se vide. Njegov potez darivanja u neku ruku bio je i neka vrsta uvoda u projekat za koji je ideja rođena pre oko šest godina, ali koji još nije realizovan. A to je da se na Kosančićevom vencu napravi gradska galerija koja bi sa vladom i njegovim delima bila u vezi, možda i nosila njegovo ime, a u kojoj bi deo bio stalno posvećen njemu, dok bi postojali i originalni programi izložbi savremenih stvaralaca u dijalogu sa njegovom umetnošću – napominje Vuk Vidor.

Marija Stošić, viši kustos u Muzeju grada Beograda, upoznaje nas sa likovnim elementima postavke.

– Dva ulja na platnu, dela „Telo” i „Gavran” pripadaju ciklusu u kojem on istražuje naga i raspeta muška tela kroz simboliku mučeništva i turobne scene koje su ga stvaralački okupirale, a dva crteža, dva raspeta Hristova torzoa u tehnici akril na papiru, pripadaju seriji „Grinevald”, u kojoj se prati njegova inspiracija slikarstvom Matijasa Grinevalda, nemačkog slikara iz 16. veka. Serigrafije, njih 24, upotpunjuju sveukupan utisak i daju uvid u njegov proces sazrevanja kao umetnika iz skoro svih faza, pa su tu prepoznatljivi skakači, trkači, tela sa predstavama pacova – priča ona i naglašava nam još jedan segment. Naime, u izložbenom prostoru naći će se i dva posebna digitalna punkta u vidu dve specijalno dizajnirane kocke, koje će upotpuniti doživljaj posetiocima.