Величковићев легат премијерно пред публиком

Музеј града Београда током целе 2023. обележаваће 120 година постојања и на радост наше културне јавности на првој у низу изложби којом започињу тих слављеничких 365 дана биће дела нашег великог уметника и академика Владимира Величковића. Реч је о радовима које је он лично за живота одабрао као дар за баш ову кућу и који нису могли да се виде до сада на једном месту. Поставка под називом „Владимир Величковић – поклон колекција Музеју града Београда” биће отворена вечерас у музејском Салону у 19 сати.

У данима припреме пред свечаност, за „Политику” је говорила Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, која је истакла да је 2023. изузетно важна за музеј на чијем је челу, па стога и за град Београд, а да изложба уједно носи важну поруку и за почетак рада музеја и за његово трајање, а то је – даривање. Бројни легати, поклон колекције и појединачни поклони уметника, научника, колекционара и других љубитеља културе и уметности драгоцени су део збирки које музеј баштини, додаје она.

– Музеј чува више од 157.000 дела која су у статусу културног добра и поврх тога ту су и студијске збирке, добар део њих настао је управо посредством даривања. Репрезентативна дела Владимира Величковића, која су нам 2021. поверена, представљају једну од најзначајнијих донација које је Музеј града Београда добио у претходном периоду. Реч је о две монументалне слике у техници уље на платну, два цртежа у техници акрил на папиру и 24 сериграфије на папиру, сви настали од 1972. до 2009. Они су и сведочанство о једној изузетној уметничкој личности која је оставила препознатљив траг на савременој уметничкој сцени, а представљаће и важан извор за нека будућа ликовна тумачења његовог уметничког опуса. Треба рећи да нам је изузетна част да баш изложба његових дела буде прва у низу оних које ће током 12 месеци носити ознаку обележавања ове годишњице, јер је он први уметник којег је након 1973. наградио Музеј града Београда великом Годишњом наградом за допринос уметности и култури. Будући да је био и човек који је изузетно бринуо о младим уметницима и помагао им, био је велики ментор и професор, многе младе људе је извео на светску сцену кроз рад своје фондације, ми ћемо му се одужити кроз сарадњу са наследницима фондације. Управо ће две наредне изложбе бити посвећене стваралаштву двојице уметника који су добили награду за цртеж његове фондације, а то су Дамјан Ковачевић и Немања Мате Ђорђевић – наглашава Јелена Медаковић.

До 26. фебруара, како за наш лист истиче Вук Видор, син нашег сликара и члан Уметничког савета МГБ, на изложби ће бити могуће видети и три документарна филма: „Владимир Величковић, наличје тишине”, аутора Рајка Петровића и Владимира Сојата (продукција Сомболи 2003), „Избор црног”, Франсоа Катона из 2013. и „Следећи дан Величковићев атеље” из 2021, који је он снимио, а снимке прати музика групе „Ејот”.

– До Владиног поклона Музеј града Београда није имао ниједно његово дело у збирци и он је такође препознао значај завештања на које се одлучио, посебно јер је лично гајио нераскидиву везу са Београдом, а сада је ово и одлична прилика да се та дела прикажу јер нека од њих су из његовог последњег периода и нису никад могла да се виде. Његов потез даривања у неку руку био је и нека врста увода у пројекат за који је идеја рођена пре око шест година, али који још није реализован. А то је да се на Косанчићевом венцу направи градска галерија која би са владом и његовим делима била у вези, можда и носила његово име, а у којој би део био стално посвећен њему, док би постојали и оригинални програми изложби савремених стваралаца у дијалогу са његовом уметношћу – напомиње Вук Видор.

Марија Стошић, виши кустос у Музеју града Београда, упознаје нас са ликовним елементима поставке.

– Два уља на платну, дела „Тело” и „Гавран” припадају циклусу у којем он истражује нага и распета мушка тела кроз симболику мучеништва и туробне сцене које су га стваралачки окупирале, а два цртежа, два распета Христова торзоа у техници акрил на папиру, припадају серији „Гриневалд”, у којој се прати његова инспирација сликарством Матијаса Гриневалда, немачког сликара из 16. века. Сериграфије, њих 24, употпуњују свеукупан утисак и дају увид у његов процес сазревања као уметника из скоро свих фаза, па су ту препознатљиви скакачи, тркачи, тела са представама пацова – прича она и наглашава нам још један сегмент. Наиме, у изложбеном простору наћи ће се и два посебна дигитална пункта у виду две специјално дизајниране коцке, које ће употпунити доживљај посетиоцима.