Godišnje oko 200 dece stigne u dom u Zvečanskoj

Tokom protekle godine oko 200 mališana ostavljeno je u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine koji se u rečniku tužnih dečjih sudbina odomaćio pod nazivom „Zvečanska”. Među njima se nalaze i bebe rođene sa ozbiljnim i višestrukim smetnjama u razvoju koje su u centar stigle pravo iz porodilišta ili bolnica u kojima su proveli prve nedelje života i čiji su roditelji, preplašeni ozbiljnim dijagnozama i lošim prognozama, odlučili da brigu o njihovom životu prepuste stručnjacima. „Zvečanska” je postala i privremena životna adresa anonimnih beba ostavljenih na ulici, za čijim se roditeljima još uvek traga. Ipak, najveći broj mališana u ovaj centar dolazi iz svojih porodica i bivaju smešteni uz saglasnost ili na inicijativu roditelja, koji nisu u stanju da se o njima brinu.

„Životi roditelja ove dece premreženi su i opterećeni brojnim problemima, a siromaštvo je često njihov uzrok ili posledica. Međutim, treba naglasiti da materijalna oskudica sama po sebi nikada nije jedini razlog zbog kojeg se dete izmešta iz biološke porodice. Ova deca najčešće bivaju zlostavljena ili zanemarena zbog bolesti – fizičke ili mentalne – jednog od roditelja, odnosno činjenice da roditelji nisu u dovoljnoj meri psihološki zreli da obavljaju svoju biološku dužnost. Mnogi od ovih očeva i majki godinama se vrte u začaranom krugu zavisnosti od alkohola ili narkotika, a neki od njih primoravaju decu na prošnju zbog materijalne bede u kojoj žive. Teza koja se često čuje u javnosti da ovu decu ne treba izdvajati iz prirodnih porodica, već treba davati novac njihovim roditeljima umesto hraniteljima, jednostavno nije tačna jer bi mnogi od njih socijalnu pomoć potrošili na alkohol, drogu ili kocku, a ne na brigu o potomcima”, ističe Ljubiša Jovanović, psiholog i pomoćnik direktora Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.

On dodaje da se na spisku „stanara” ovog centra trenutno nalazi oko 400 dece, a veliki broj njih ima smetnje u psihičkom i fizičkom razvoju ili je romske nacionalnosti – to ujedno predstavlja i odgovor na pitanje zbog čega je proces usvojenja toliko dug i komplikovan.

„Gotovo svi potencijalni usvojitelji žele da dete izgleda kao da su ga oni rodili, a u skici za portret željenog naslednika najčešće se nalazi zdravo malo dete, srpske nacionalnosti. Razumljiva je želja roditelja da gaje zdravo dete, ali oni ne znaju da najviše dece koja se nalaze u ustanovi i čekaju na usvojenje ima razvojne smetnje, pa ukoliko žele da usvoje isključivo zdravo dete, mogu godinama da čekaju na njega. Neki od njih nikada i ne dočekaju proširenje porodice”, ističe naš sagovornik i dodaje da je broj osoba koje čekaju na usvojenje najmanje dvostruko veći u odnosu na broj dece.

Podaci Ministarstva za brigu o porodici i demografiju svedoče da je od 2019. do 31. decembra 2022. godine ukupno usvojeno 356 dece, a proceduru usvajanja deteta donekle komplikuje činjenica da mnoga deca nemaju regulisan životni status. Naime, na usvajanje mogu ići deca čiji su roditelji nepoznati ili umrli, deca očeva i majki kojima je sudski oduzeto roditeljsko pravo ili deca roditelja koji su se saglasili sa usvojenjem, a većina dece koja se nalazi u domovima ili hraniteljskim porodicama nema rešen zakonski status. Sa nekim roditeljima radi se porodična terapija kako bi oni bili spremni da ponovo prihvate dete koje im je privremeno oduzeo centar za socijalni rad, a sudski postupci za oduzimanje roditeljskog prava dugo traju i dok se ne završe ova deca ne smeju biti usvojena. Iako je dom najmanje pogodna sredina za rast i razvoj deteta, usvojitelji ne mogu da se traže dok se porodično-pravni status mališana ne razreši.

„Prilikom usvojenja dece, uvek je prioritet da se budući porodični dom nađe u našoj zemlji. Strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji, to jest ako tri usvojiteljska para iz naše zemlje odbiju da budu roditelji konkretnog deteta. Manje od desetoro dece iz ’Zvečanske’ godišnje se usvoji u inostranstvu, a to su veoma često mališani koji imaju ozbiljnije poremećaje u razvoju”, zaključuje Ljubiša Jovanović.