Pametne mašine su alatke poput čekića

Školske i seminarske sastave piše kao od šale, a ni naučni radovi mu nisu nepoznanica. Nije mu problem ni da na zadatu temu skroji pesmu, esej, novinski članak, filmski scenario... Razume se i u kulinarske recepte, vina, muziku, sport. Zatražite mu pravni, politički ili biznis savet i ispuniće vam želju poput duha iz Aladinove lampe.

Njegovo ime je „Chat GPT” i najsavršeniji je model „robota za ćaskanje”. Lansirala ga je 30. novembra 2022. kompanija „Open AI” (Otvorena veštačka inteligencija) i trenutno je najveća senzacija digitalnog, ali i opipljivog sveta. Dizajniran je i istreniran da u pisanoj formi odgovara na pitanja iz najrazličitijih oblasti, a asistentske usluge za sada pruža besplatno. Jezik i stil izražavanja su mu skoro besprekorni, pogotovo na engleskom. Znanje „isisava” iz raznovrsnih i izdašnih izvora, podatke vešto ukršta, sažima i prezentuje u mnogo varijacija, zavisno od „porudžbine”.

Sve može, ali ne očekujte da njegova „robotska duša” saoseća s milionima ljudi uplašenih da će ih pametne mašine istisnuti s radnih mesta. I ne nadajte se da će ga tronuti što dobar deo čovečanstva obuzima jeza pred promenama koje dolaze brže nego što je svet spreman da im se prilagodi. I nemojte ga pitati gde su obrazovne, pravne, etičke i razvojne granice veštačke inteligencije, jer odgovore neće naći ni u jednoj bazi podataka. Do odgovora na ova pitanja moraće da dođe prirodna, ljudska inteligencija. Kroz sučeljavanje mišljenja, interesa, želja i mogućnosti, strahova i nada.

– Povrh svih drugih benefita, kompanija „Open AI” doprinela je i širokoj popularizaciji veštačke inteligencije, što je vrlo značajno za tehnologiju od koje mnogi zaziru. Sada ljudi širom sveta testiraju „Chat GPT” osmišljavajući mu svakojake zadatke i pritom se odlično zabavljaju. Postao je „kućni ljubimac” i mnogima koji se do pre mesec-dva nisu interesovali za IT inovacije – kaže Stefan Badža, savetnik u kabinetu premijerke Ane Brnabić. Ovaj mladi stručnjak bio je ključni igrač tima koji je u novembru prošle godine sa uspehom okončao proces prijema Srbije u Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju. Članice ove prestižne međunarodne organizacije su države koje se smatraju „lokomotivama” razvoja veštačke inteligencije VI.

Kako ističe naš sagovornik, najviše ga je impresioniralo kako „Chat GPT” efektno sažima suštinu iz tekstova koje obrađuje, što je adekvatan tehnološki odgovor na moderno doba u kome se konciznost visoko vrednuje. Takođe, maksimalno skraćuje vreme dolaženja do željenih podataka – umesto sati i sati pretrage po internetu i knjigama, dovoljno je programu „Chat GPT” postaviti precizno pitanje. Ali, pored brojnih sjajnih karakteristika, „Chat GPT” je pokazao i manjkavosti: dešava mu se da pobrka kontekste u kojima su se određeni događaji odigrali i da uspostavi pogrešne relacije između glavnih aktera.

Pomenute vrline i mane razgorele su raspravu o tome ima li u nastavnom procesu mesta za „Chat GPT” i u kojoj meri. Uprava za obrazovanje grada Njujorka rešila je taj problem preko kolena – na svim uređajima i mrežama u javnim školama zabranila je korišćenje programa „Chat GPT”. Takva odluka obrazložena je strahom da bi đaci mogli da zloupotrebe ovog digitalnog asistenta za varanje na pismenim ispitima.

– Iz priča starijih kolega, znam da su sedamdesetih godina profesori na beogradskom tehničkim fakultetima zabranjivali studentima da koriste digitrone. Uvek je tako kada se pojave tehnološke inovacije, prva reakcija je odbijanje i strah. Mi pokušavamo da obrazovni sistem u Srbiji unapredimo i modernizujemo, da idemo u korak s vremenom. Škole moraju da pripreme učenike za budućnost u kojoj će im na raspolaganju biti razni i još moćniji alati VI. Upotreba znanja evoluira u pravcu razumevanja tehnologije i sposobnosti da se ona koristi. Ne moramo sve da pamtimo, već rasterećenu mentalnu energiju možemo da kreativno usmerimo. U svakoj profesiji ima suvišnih, nepotrebno ponavljajućih delova posla koji se komotno mogu prepustiti veštačkoj inteligenciji – kaže Stefan Badža.

Upravo je „prepuštanje posla” drugo ime za najveći strah po pitanju sadašnjosti i budućnosti veštačke inteligencije. Naš sagovornik smatra da se precenjuje sposobnost veštačke inteligencije da preko noći zameni milione ljudi na njihovim radnim mestima. Integracija i prilagođavanje će trajati godinama, a za to vreme će se armija rada pregrupisati na nadzorne i komandne pozicije u odnosu na VI.

– Ne znam za slučajeve masovnog otpuštanja u firmama koje su u većem obimu uvele veštačku inteligenciju. Ali zato ima mnogo primera da je primena VI podigla efikasnost poslovanja i prihode, pa samim tim i zadovoljstvo radnika – zaključuje Stefan Badža.

Istina, efikasnost poslovanja i zadovoljstvo zaposlenih ponekad ne idu ruku podruku. Naročito tamo gde se pokazalo da je veštačka inteligencija zadala radne norme bez uvažavanja faktora izdržljivosti. S tendencijom da dostizanje zadatog povećava očekivanja i zahteve poslodavca. A mnogima se takva vrsta „mamuzanja” baš i ne sviđa...

Zato su sve glasniji zahtevi da se razvoj VI reguliše uz uvažavanje etičkih normi i poštovanje ljudskih prava. U tom smislu, kamen temeljac je Globalni sporazum o etici primene VI koji je Unesko usvojio u oktobru 2021, a EU sličnu regulativu priprema poslednje dve godine.

– Srbija prati ovakve inicijative i ima ambicije da bude prva država koja će usvojiti nacionalne smernice za primenu veštačke inteligencije. Dokument je sačinila radna grupa koju je oformilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. U njoj su predstavnici vladinog i nevladinog sektora, akademske zajednice i kompanija koje se bave razvojem VI. Smernice su mesec dana bile na javnim konsultacijama i očekujemo da će se u dogledno vreme naći pred vladom – kaže kaže Ljubomir Kljajić, patentni zastupnik i stručnjak za veštačku inteligenciju u Kancelariji za IT i e-upravu. Takođe, aktivni je učesnik inicijativnih legislativnih procesa u ovoj oblasti u Srbiji i na evropskom nivou.

Kako ističe, cilj smernica je da se obezbedi maksimalni nivo zaštite ljudskih prava i da se otklone sve nedoumice i strahovi javnosti u vezi s primenom VI.

– Pametne mašine same po sebi nisu ni dobre, ni loše. One su kao čekić, da parafraziram misao dr Dubravka Ćulibrka, direktora Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije. Čekićem možete štošta da popravite u kući, da pričvrstite i zakucate, a možete njime i da polupate nameštaj i prozore, pa čak i da nekoga povredite. Ključ je u ruci koja se služi tom alatkom. A veštačka inteligencija je takođe alat, primenljiv u gotovo svim sferama života – slikovito objašnjava Kljajić.

S toga su, naglašava, svi napori u normativnom regulisanju VI usmereni ka tome da ljudi koji stvaraju takve sisteme pruže garancije da će njihovi proizvodi biti na opštu korist i dobrobit. Odnosno, da neće ugroziti etičke norme, dostojanstvo čoveka, zaštitu ličnih podataka i ljudska prava. Ukoliko se proceni da je neki sistem VI visokorizičan u odnosu na pobrojane standarde, recimo u oblasti zdravstva ili odabira kandidata pri zapošljavanju, biće podvrgnuti detaljnoj proveri i moraće da zadovolji dodatne kriterijume.

– Najvažnije je da sistem veštačke inteligencije bude transparentan i proverljiv, da onaj koji ga je stvorio jasno prikaže kojim ga je podacima „nahranio” i koji su algoritmi primenjeni. To je nužno i zbog utvrđivanja odgovornosti, ukoliko neko zbog primene softvera bude oštećen, diskriminisan ili na bilo koji način fizički i psihički povređen – ističe Kljajić.

Etičke smernice na kojima se radi i u Evropskoj uniji i u Srbiji potenciraju da je u procesu primene VI čovek centralna figura. Dakle, veštačkoj inteligenciji pripadaju samo savetodavna, asistentska ovlašćenja, ne može joj biti prepušteno da autonomno donosi i sprovodi odluke. Niti se njenoj logici i zaključcima može dati bezrezervno poverenje.

– Na primer, softver može da zaključi kako bi radi optimalne štednje električne energije bilo korisno da se isključe svi semafori u gradu, ali bi bilo pogubno da takvu odluku automatski sprovede u delo. Kad smo kod štednje struje, za pohvalu bi bio sistem VI koji bi uz pomoć senzora upozoravao zaposlene da nisu ugasili svetlo u radnoj prostoriji iz koje su izašli. Ali, ne može se dozvoliti da softver beleži ko je od zaposlenih i koliko puta počinio takav „energetski delikt”, pa još i da prekršiocima razrezuje novčane sankcije. Znači, stvar je u tome šta mi hoćemo od veštačke inteligencije. A hoćemo da nam pomaže i da nas savetuje, a ne da nam naređuje i da nas kažnjava – zaključuje Ljubomir Kljajić. 

Zaveštanje Isaka Asimova

Isak Asimov (1920–1992) jedan od najpoznatijih pisaca naučne fantastike, znan je i kao tvorac pojma robotika i kao prvi „zakonodavac” u toj oblasti. Njegova imaginacija iznedrila je pravila čiji je cilj da se očuva čovekova nadmoć nad robotima i da se onemogući njihova upotreba u zle svrhe. Za tom zvezdom vodiljom idu i današnji tvorci etičkih smernica za primenu veštačke inteligencije.

Asimov je prva tri zakona definisao u noveli „Ja, robot” objavljenoj 1942, a kasnije ih je dopunio još jednim stavom. Oni glase:

Robot ne sme da naškodi čovečanstvu, niti da svojom pasivnošću omogući da se čovečanstvu naškodi

Robot ne sme da naškodi čoveku ili da svojom pasivnošću dopusti da se čoveku naškodi, osim kad je to u suprotnosti s nultim zakonom

Robot mora da sluša ljudske naredbe, osim kad su one u suprotnosti s nultim ili prvim zakonom

Robot treba da štiti svoj integritet, osim kad je to u suprotnosti s nultim, prvim ili drugim zakonom

Rezultati izbora u Češkoj za manje od pola sata

Pored već dva meseca globalno popularnog programa „Chat GPT”, svojih pet minuta slave imao je i njegov „rođak”, program veštačke inteligencije „Blindspot AI”. Svoju moć demonstrirao je nakon predsedničkih izbora održanih 28. januara u Češkoj, na kojima je pobedio penzionisani general Petr Pavel, osvojivši 58,32 odsto glasova. „Blindspot AI” je za manje od pola sata po zatvaranju birališta proglasio rezultate glasanja. Pritom, koristio je samo podatke koji su sa izbornih mesta u Češki zavod za statistiku stigli u prvih 15 minuta. Na osnovu tog minimalnog uzorka, program je sračunao da je Pavel dobio 58,41 procenata podrške. Dakle, omašio je za svega 0,09 odsto.