Паметне машине су алатке попут чекића

Школске и семинарске саставе пише као од шале, а ни научни радови му нису непознаница. Није му проблем ни да на задату тему скроји песму, есеј, новински чланак, филмски сценарио... Разуме се и у кулинарске рецепте, вина, музику, спорт. Затражите му правни, политички или бизнис савет и испуниће вам жељу попут духа из Аладинове лампе.

Његово име је „Chat GPT” и најсавршенији је модел „робота за ћаскање”. Лансирала га је 30. новембра 2022. компанија „Open AI” (Отворена вештачка интелигенција) и тренутно је највећа сензација дигиталног, али и опипљивог света. Дизајниран је и истрениран да у писаној форми одговара на питања из најразличитијих области, а асистентске услуге за сада пружа бесплатно. Језик и стил изражавања су му скоро беспрекорни, поготово на енглеском. Знање „исисава” из разноврсних и издашних извора, податке вешто укршта, сажима и презентује у много варијација, зависно од „поруџбине”.

Све може, али не очекујте да његова „роботска душа” саосећа с милионима људи уплашених да ће их паметне машине истиснути с радних места. И не надајте се да ће га тронути што добар део човечанства обузима језа пред променама које долазе брже него што је свет спреман да им се прилагоди. И немојте га питати где су образовне, правне, етичке и развојне границе вештачке интелигенције, јер одговоре неће наћи ни у једној бази података. До одговора на ова питања мораће да дође природна, људска интелигенција. Кроз сучељавање мишљења, интереса, жеља и могућности, страхова и нада.

– Поврх свих других бенефита, компанија „Open AI” допринела је и широкој популаризацији вештачке интелигенције, што је врло значајно за технологију од које многи зазиру. Сада људи широм света тестирају „Chat GPT” осмишљавајући му свакојаке задатке и притом се одлично забављају. Постао је „кућни љубимац” и многима који се до пре месец-два нису интересовали за ИТ иновације – каже Стефан Баџа, саветник у кабинету премијерке Ане Брнабић. Овај млади стручњак био је кључни играч тима који је у новембру прошле године са успехом окончао процес пријема Србије у Глобално партнерство за вештачку интелигенцију. Чланице ове престижне међународне организације су државе које се сматрају „локомотивама” развоја вештачке интелигенције ВИ.

Како истиче наш саговорник, највише га је импресионирало како „Chat GPT” ефектно сажима суштину из текстова које обрађује, што је адекватан технолошки одговор на модерно доба у коме се концизност високо вреднује. Такође, максимално скраћује време долажења до жељених података – уместо сати и сати претраге по интернету и књигама, довољно је програму „Chat GPT” поставити прецизно питање. Али, поред бројних сјајних карактеристика, „Chat GPT” је показао и мањкавости: дешава му се да побрка контексте у којима су се одређени догађаји одиграли и да успостави погрешне релације између главних актера.

Поменуте врлине и мане разгореле су расправу о томе има ли у наставном процесу места за „Chat GPT” и у којој мери. Управа за образовање града Њујорка решила је тај проблем преко колена – на свим уређајима и мрежама у јавним школама забранила је коришћење програма „Chat GPT”. Таква одлука образложена је страхом да би ђаци могли да злоупотребе овог дигиталног асистента за варање на писменим испитима.

– Из прича старијих колега, знам да су седамдесетих година професори на београдском техничким факултетима забрањивали студентима да користе дигитроне. Увек је тако када се појаве технолошке иновације, прва реакција је одбијање и страх. Ми покушавамо да образовни систем у Србији унапредимо и модернизујемо, да идемо у корак с временом. Школе морају да припреме ученике за будућност у којој ће им на располагању бити разни и још моћнији алати ВИ. Употреба знања еволуира у правцу разумевања технологије и способности да се она користи. Не морамо све да памтимо, већ растерећену менталну енергију можемо да креативно усмеримо. У свакој професији има сувишних, непотребно понављајућих делова посла који се комотно могу препустити вештачкој интелигенцији – каже Стефан Баџа.

Управо је „препуштање посла” друго име за највећи страх по питању садашњости и будућности вештачке интелигенције. Наш саговорник сматра да се прецењује способност вештачке интелигенције да преко ноћи замени милионе људи на њиховим радним местима. Интеграција и прилагођавање ће трајати годинама, а за то време ће се армија рада прегруписати на надзорне и командне позиције у односу на ВИ.

– Не знам за случајеве масовног отпуштања у фирмама које су у већем обиму увеле вештачку интелигенцију. Али зато има много примера да је примена ВИ подигла ефикасност пословања и приходе, па самим тим и задовољство радника – закључује Стефан Баџа.

Истина, ефикасност пословања и задовољство запослених понекад не иду руку подруку. Нарочито тамо где се показало да је вештачка интелигенција задала радне норме без уважавања фактора издржљивости. С тенденцијом да достизање задатог повећава очекивања и захтеве послодавца. А многима се таква врста „мамузања” баш и не свиђа...

Зато су све гласнији захтеви да се развој ВИ регулише уз уважавање етичких норми и поштовање људских права. У том смислу, камен темељац је Глобални споразум о етици примене ВИ који је Унеско усвојио у октобру 2021, а ЕУ сличну регулативу припрема последње две године.

– Србија прати овакве иницијативе и има амбиције да буде прва држава која ће усвојити националне смернице за примену вештачке интелигенције. Документ је сачинила радна група коју је оформило Министарство науке, технолошког развоја и иновација. У њој су представници владиног и невладиног сектора, академске заједнице и компанија које се баве развојем ВИ. Смернице су месец дана биле на јавним консултацијама и очекујемо да ће се у догледно време наћи пред владом – каже каже Љубомир Кљајић, патентни заступник и стручњак за вештачку интелигенцију у Канцеларији за ИТ и е-управу. Такође, активни је учесник иницијативних легислативних процеса у овој области у Србији и на европском нивоу.

Како истиче, циљ смерница је да се обезбеди максимални ниво заштите људских права и да се отклоне све недоумице и страхови јавности у вези с применом ВИ.

– Паметне машине саме по себи нису ни добре, ни лоше. Оне су као чекић, да парафразирам мисао др Дубравка Ћулибрка, директора Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију Србије. Чекићем можете штошта да поправите у кући, да причврстите и закуцате, а можете њиме и да полупате намештај и прозоре, па чак и да некога повредите. Кључ је у руци која се служи том алатком. А вештачка интелигенција је такође алат, применљив у готово свим сферама живота – сликовито објашњава Кљајић.

С тога су, наглашава, сви напори у нормативном регулисању ВИ усмерени ка томе да људи који стварају такве системе пруже гаранције да ће њихови производи бити на општу корист и добробит. Односно, да неће угрозити етичке норме, достојанство човека, заштиту личних података и људска права. Уколико се процени да је неки систем ВИ високоризичан у односу на побројане стандарде, рецимо у области здравства или одабира кандидата при запошљавању, биће подвргнути детаљној провери и мораће да задовољи додатне критеријуме.

– Најважније је да систем вештачке интелигенције буде транспарентан и проверљив, да онај који га је створио јасно прикаже којим га је подацима „нахранио” и који су алгоритми примењени. То је нужно и због утврђивања одговорности, уколико неко због примене софтвера буде оштећен, дискриминисан или на било који начин физички и психички повређен – истиче Кљајић.

Етичке смернице на којима се ради и у Европској унији и у Србији потенцирају да је у процесу примене ВИ човек централна фигура. Дакле, вештачкој интелигенцији припадају само саветодавна, асистентска овлашћења, не може јој бити препуштено да аутономно доноси и спроводи одлуке. Нити се њеној логици и закључцима може дати безрезервно поверење.

– На пример, софтвер може да закључи како би ради оптималне штедње електричне енергије било корисно да се искључе сви семафори у граду, али би било погубно да такву одлуку аутоматски спроведе у дело. Кад смо код штедње струје, за похвалу би био систем ВИ који би уз помоћ сензора упозоравао запослене да нису угасили светло у радној просторији из које су изашли. Али, не може се дозволити да софтвер бележи ко је од запослених и колико пута починио такав „енергетски деликт”, па још и да прекршиоцима разрезује новчане санкције. Значи, ствар је у томе шта ми хоћемо од вештачке интелигенције. А хоћемо да нам помаже и да нас саветује, а не да нам наређује и да нас кажњава – закључује Љубомир Кљајић. 

Завештање Исака Асимова

Исак Асимов (1920–1992) један од најпознатијих писаца научне фантастике, знан је и као творац појма роботика и као први „законодавац” у тој области. Његова имагинација изнедрила је правила чији је циљ да се очува човекова надмоћ над роботима и да се онемогући њихова употреба у зле сврхе. За том звездом водиљом иду и данашњи творци етичких смерница за примену вештачке интелигенције.

Асимов је прва три закона дефинисао у новели „Ја, робот” објављеној 1942, а касније их је допунио још једним ставом. Они гласе:

Робот не сме да нашкоди човечанству, нити да својом пасивношћу омогући да се човечанству нашкоди

Робот не сме да нашкоди човеку или да својом пасивношћу допусти да се човеку нашкоди, осим кад је то у супротности с нултим законом

Робот мора да слуша људске наредбе, осим кад су оне у супротности с нултим или првим законом

Робот треба да штити свој интегритет, осим кад је то у супротности с нултим, првим или другим законом

Резултати избора у Чешкој за мање од пола сата

Поред већ два месеца глобално популарног програма „Chat GPT”, својих пет минута славе имао је и његов „рођак”, програм вештачке интелигенције „Blindspоt AI”. Своју моћ демонстрирао је након председничких избора одржаних 28. јануара у Чешкој, на којима је победио пензионисани генерал Петр Павел, освојивши 58,32 одсто гласова. „Blindspоt AI” је за мање од пола сата по затварању биралишта прогласио резултате гласања. Притом, користио је само податке који су са изборних места у Чешки завод за статистику стигли у првих 15 минута. На основу тог минималног узорка, програм је срачунао да је Павел добио 58,41 процената подршке. Дакле, омашио је за свега 0,09 одсто.