Počast iz sveta za komplet lepinju

Užice – Mada Užičani najbolje znaju vrednosti svog vodećeg specijaliteta, čuvene komplet lepinje („lepinja sa sve”), kao melem na dušu došla im je i međunarodna počast za ovaj gurmanluk. Domaći mediji su ovih dana objavili da je internacionalni kulinarski magazin „Tejst atlas” sačinio listu najboljih jela, pa na prvo mesto stavio komplet lepinju. Jednostavno narodno jelo, čiji ukus je uveliko osvojio i mladu internet generaciju.

Nekad su se u svakom selu zapadne Srbije u šporetima pekle omanje pogače, u drvenim kačicama dozrevao je ukusan kajmak, a kad bi se o slavama i veseljima u zemljanim pržuljama pekli bravovi (prasad, jagnjad) imalo bi dovoljno pretopa, one slane masnoće nastale pečenjem mesa. Neko se ko zna kad i gde dosetio da sve troje spoji u jedno: s pogače bi skinuo vrh (poklopac) i njen donji deo namazao zrelijim kajmakom na koga bi razmutio celo jaje, pa tako premazanu pogaču stavio u pećnicu da se zapeče. Nakon toga zapečenu je zalio rastopljenim pretopom, te pokrio zagrejanim poklopcem. Taj, naravno, nije ni slutio da je tako napravio komplet lepinju, kakvom će se decenijama sladiti generacije u užičkom kraju, u novije vreme i mnogi sladokusci iz cele Srbije.

Već odavno sinonim za pravu užičku komplet lepinju jeste ona iz vek stare pekare „Šuljaga” u središnjem gradskom kvartu Megdan. Tu se i sada priprema na tradicionalan način, a zapeče u pekarskoj furuni na bukova drva. Ovu lepinju generacije Užičana (i ne samo njih) obožavaju, jedu je u toj pekari prstima. Komplet lepinje prave i druge pekare u ovom gradu, ali samo „Šuljaga” jednom godišnje napravi najveću na svetu i izloži je na užičkom trgu tokom festivala prirode i tradicije „Žestival”.

Poslednjih godina okolina Užica takođe nudi komplet lepinje napravljene po istom receptu. Posebno se u tome ističe zlatiborski kraj, gde po ukusu prednjače lepinje iz Mačkata (tu rade kafane s najboljim pečenjem, pa je pretop za lepinju uvek svež) i sa Borove Glave („Zorina krčma”), mada je znalački spremaju i u pojedinim restoranima u centru najposećenije planine. Poneko u tu zlatiborsku lepinju (kojoj je i poklopac premazan i zapečen) dodaje pršutu i druge mezetluke, a to se onda već razlikuje od izvornog specijaliteta. Ima onih koji „lepinju sa sve” u restoranu rado smažu uz domaće kiselo mleko u zemljanom ćupu, dok u pekari jedući je s nogu zalivaju jogurtom iz čaše.

Narodno i prirodno, kratko i jasno je ovde opisuju. Iz ovog kraja, inače, na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva su lončarija iz Zlakuse, narodno užičko kolo i rakija šljivovica (u čajetinskoj opštini je selo Šljivovica nazvano po rakiji), a svima su u osnovi originalnost, tradicija, narodno umeće, dugo trajanje. Ako je po tome suditi, mesto na toj prestižnoj listi zaslužuje i užička komplet lepinja.